Hladnoća tokom trudnoće i vrućina u ranom detinjstvu usporavaju sazrijevanje bele mase…
Svaki je roditelj svestan ranjivosti dece u ranom dobu – i to na više nivoa. Znamo da ne smemo previše da ih izlažemo suncu, znamo da moramo da ih zaštitimo od prevelike hladnoće, znamo da moramo da ih zaštitimo od još celog niza opasnosti na koje kao odrasli možemo i zaboraviti, a deci prete kao potencijalna opasnost.
Znamo da štitimo kožu od sunca, kožu od hladnoće, ali nije nam baš padalo na pamet da bi neka od tih stanja mogla biti doslovno opasna za mozak bebe…
Najnovije istraživanje pokazalo je da izloženost vrućini i hladnoći u ranom životu može imati dugotrajne posledice na mikrostrukturu bele mase u mozgu deteta. Dakle, može uticati na mozak.
Istraživanje je sprovedeno u obliku skeniranja mozga više od 2.000 predadolescenata, a pokazalo je da su posledice lošije ako osobe žive u siromašnijim kvartovima.
Ova studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, naglašava ranjivost fetusa i preosetljivost dece na ekstremne temperature. No, kad čujemo ove informacije, možemo se zabrinuti, a ipak nismo tačno sigurni u kom smeru idu objašnjenja ovakvih rezultata.
Moglo bi za mnoge biti neočekivano da čuju da su naučnici “uperili prst” u jedan od mogućih uzroka ovakvih rezultata, pa kažu da bi dejstvo temperature okoline na neurorazvoj mogao bi biti povezan s – lošijim kvalitetom sna.
Uticaj ekstremnih temperatura na ljudsko telo već je neko vreme velika briga naučnika, posebno otkako se nalazimo u sve češćim klimatskim vanrednim stanjima. Deca su na takve promene temperature posebno osetljiva, jer njihovi termoregulacioni mehanizmi još uvek nisu zreli.
“Znamo da je mozak fetusa i dece u razvoju posebno osetljiv na izloženost okolini, a postoje neki preliminarni dokazi koji upućuju na to da izloženost hladnoći i toplini može uticati na mentalnu dobrobit i kognitivne performanse dece i adolescenata”, rekla je Mònica Guxens, analitičarka na ISGlobalu, Erasmus MC-u i CIBERESP-u. “Međutim, nedostaju studije koje procenjuju potencijalne promene u strukturi mozga kao rezultat ovih izloženosti”, dodala je.
U ovoj studiji, njen je tim posmatrao strukturu bele mase u mozgu predadolescenata kako bi identifikovao prozore osetljivosti na izloženost hladnoći i toploti u ranom životu. Analiza je uključila 2.681 dete iz ranije studije, koja su bila podvrgnuta magnetskoj rezonanci (MRI) između 9 i 12 godina.
MRI protokol procenio je povezanost mozga merenjem veličine i smera difuzije vode unutar bele materije mozga. U zrelijim mozgovima voda teče više u jednom smeru nego u svim smerovima.
Rezultati su pokazali da je izloženost hladnoći tokom trudnoće i prve godine života te izloženost toplini od rođenja do 3. godine starosti povezana s višom prosečnom difuznošću u predadolescenciji, što ukazuje na sporije sazrevanje bele mase.
Vlakna bele mase, naime, odgovorna su za povezivanje različitih područja mozga, te omogućuju komunikaciju među njima. Kako se bela masa razvija, ta komunikacija postaje brža i delotvornija. Studija je pokazala da učesnici koji su više izloženi hladnoći i toplini pokazuju razlike koje ukazuju na niži nivo sazrevanja bele mase.
Najveće promene uočene su kod onih koji su bili visokim ili niskim temperaturama izlagani u prvim godinama života. “Naši rezultati sugerišu da upravo tokom ovog perioda brzog razvoja mozga izlaganje hladnoći i toploti može imati trajne efekte na mikrostrukturu bele mase”, rekao je koautor i istraživač Carles Soriano.
Jedan važan mehanizam koji bi mogao da objasni dejstvo temperature okoline na neurorazvoj mogao bi biti povezan s lošijim kvalitetom sna. Drugi mogući mehanizmi uključuju poremećaj funkcije posteljice, aktivaciju hormonske osovine koja dovodi do veće proizvodnje kortizola ili upalne procese.
