Selen formira selenoproteine, ključne antioksidativni enzime koji štite ćelije od oštećenja slobodnim radikalima, a drugi proteini koji sadrže selen regulišu funkciju štitne žlezde i učestvuju u funkcionisanju imunskog sistema
Istraživanja pokazuju da nedostatak selena može biti povezan sa povećanim rizikom od depresije u opštoj populaciji, a posebno u slučaju postporođajne depresije. Kada nedovoljno unosimo selen, to može dovesti do oksidativnog stresa, poremećaja u funkciji štitne žlezde i imunološkog sistema, a sve su to faktori koji potencijalno doprinose razvoju depresivnih simptoma.
Od čega može da zavisi kako se selen apsorbuje u organizmu
Postoji dovoljno naučnih dokaza o tome se kod odraslih osoba sa niskim unosom selena češće javlja veliki depresivni poremećaj. Stoga, adekvatan unos selena može doprineti stabilizaciji raspoloženja, mada su mehanizmi još nedovoljno razjašnjeni.
Efekat selena u organizmu može da zavisi od individualnih faktora kakvi su genetika, ishrana, hormonski status i prisustvo drugih nutrijenata (npr. omega-3 masnih kiselina).
Ženama se preporučuje da tokom trudnoće uzimaju takozvane prenatalne vitamine i minerale. Postoje značajni dokazi o njihovim višestrukim koristima za dete, uključujući smanjen rizik od različitih urođenih anomalija i određenih tipova dečjih kancera. Međutim, manje je istražen uticaj ovih suplemenata na mentalno zdravlje majke i njen rizik od poremećaja raspoloženja tokom perinatalnog perioda.
Zašto je važno uzimati selen u trudnoći i kakve to veze ima sa postporođajnom depresijom?
Grupa istraživača iz Alberte, Kanada, proučavala je rizik od postporođajnih depresivnih simptoma kod žena uključenih u APrON studiju (Alberta Pregnancy Outcomes and Nutrition), fokusirajući se na nutrijente unete putem suplemenata. Cilj je bio proveriti da li pojedini mikronutrijenti mogu da modifikuju rizik od postporođajnih depresivnih simptoma.
U istraživanju je 475 žena popunilo Edinburšku skalu postnatalne depresije (EPDS) najmanje dva puta tokom trudnoće i u 12. nedelji nakon porođaja. Njih 59 (12 odsto) imalo je rezultat ≥10 na EPDS, što se smatra verovatnom blagom depresijom. Gotovo sve žene (99 odsto) koristile su neki oblik mikronutrijentnog suplementa tokom trudnoće.
Primećeno je da je prosečan unos nutrijenata iz suplemenata bio viši kod žena sa nižim EPDS skorom. Kada se posmatraju pojedinačni nutrijenti, ustanovljeno je da se unos selena i omega-3 masnih kiselina značajno razlikovao između žena sa EPDS <10 i onih sa EPDS ≥10 (p = 0.0015 i 0.01).
Povezanost između selena i postporođajne depresije nije novina
Ovo nije prvi put da se uočava veza između selena i postporođajne depresije. Ranije je objavljen rad koji je pokazao da suplementacija selenom može smanjiti rizik od ovog čestog stanja. U randomizovanom istraživanju, trudnice koje su dobijale selen imale su značajno niže EPDS skorove u poređenju sa kontrolnom grupom, čak i nakon što su uzeti u obzir sociodemografski i medicinski faktori.
Takođe, autori se pozivaju i na studiju Pascoa i saradnika, koja je pokazala da je niski unos selena (<8.9 µg/dan) kod odraslih žena koje nisu trudne bio povezan sa skoro tri puta većim rizikom za pojavu velikog depresivnog poremećaja (OR 2.95, 95 procenata CI 1.00-8.72), čak i nakon prilagođavanja za starost i socioekonomski status.
Koliko nam je selena potrebno?
- Preporučeni dnevni unos (RDA) selena je:
- odrasle žene: 55 µ, muškarci oko 25 odsto više
- trudnice: 60 µg
- dojilje: 70 µg
- deca: 15 do 40 µg.
Najviše selena unosimo iz biljnih namirnica (žitarice, orašasti plodovi, naročito brazilski orah). Međutim, mnogi popularni prenatalni vitamini zapravo ne sadrže selen.
Zašto je selen značajan?
Selen se ugrađuje u proteine i formira selenoproteine, koji su ključni antioksidativni enzimi i štite ćelije od oštećenja slobodnim radikalima. Drugi proteini koji sadrže selen regulišu funkciju štitne žlezde i učestvuju u funkcionisanju imunskog sistema. Ipak, još uvek nije potpuno jasno na koji način selen utiče na regulaciju raspoloženja i rizik od depresije.
Selen može igrati značajnu ulogu u smanjenju rizika od postporođajne depresije, ali i depresije uopšte. Međutim, potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdili precizni mehanizmi i optimalne doze. Važno je naglasiti da je depresija multifaktorijalna: pored ishrane, rizik povećavaju stres, genetska predispozicija i socijalna izolacija.
