Dr Tamara Redža, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije iz Beograda, preselila se u Brazil gde ju je impresionirala napredna tehnologija i kolegijalnost među hirurzima.
Uprkos poslu u industriji savršenstva, Tamara ostaje verna svom prirodnom izgledu i planira da znanje stečeno u Brazilu jednog dana prenese u Srbiju.
Njen razvojni put zvuči kao scenario za holivudski film – završila je Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizirala plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na VMA, a onda je jedan poziv promenio sve. Dr Tamara Redža, prelepa Zemunka koju zbog neverovatne fizičke sličnosti često nazivaju “srpskom Andželinom Džoli”, spakovala je kofere i otišla u Brazil.
Na poziv kolege koji je osmislio novu tehniku za podizanje grudi, otišla je u Sao Paulo kao počasni gost. Tamo se oduševila nivoom posvećenosti pacijentima, neverovatnom tehnologijom, ali i nesebičnim deljenjem znanja među hirurzima. Iako se u međuvremenu desila i jedna ljubavna priča koja se nije slavno završila, pa su je čak na mrežama vređali i ponižavali, Tamara Redža je odlučila da njen život i karijera ostanu vezani za zemlju sambe, kafe i, kako se ispostavilo, vrhunske estetske hirurgije.
Danas Tamara radi u bolnici u Sao Paolu koja, kako sama kaže, izgleda poput svemirskog broda. U zemlji u kojoj je estetska hirurgija tela dovedena do savršenstva, ona ima priliku da učestvuje u operacijama koje se gotovo nigde u svetu ne rade.
– Jedna od njih je i inovativna robotska hirurgija uz pomoć “Da Vinči” robota, kojom se minimalno invazivno rešava dijastaza (razmaknuti trbušni mišići nakon trudnoće), bez potrebe za klasičnim zatezanjem stomaka – objašnjava dr Tamara Redža.
Život u metropoli od preko 23 miliona stanovnika neverovatno je brz. Njen radni dan često počinje već u četiri ujutru, a u operacionoj sali provodi i po 12 sati. Ipak, svaki slobodan trenutak koristi za uživanje u prelepim parkovima, druženje sa prijateljima i obilazak restorana po kojima je Sao Paolo poznat.
Šta traže Brazilke, a u čemu greše Srpkinje?
– Kada je reč o trendovima ulepšavanja, razlike između našeg podneblja i Latinske Amerike su drastične. Dok Brazil neprikosnoveno prednjači u hirurgiji tela, oni više cene prirodniji izgled lica nego mi – ističe Tamara.
– Kod nas gotovo svaka žena ima urađene usne, i to često tako da se iz aviona vidi da nisu prirodne. Sa druge strane, Brazilke rade takozvanu harmonizaciju lica – zahvate na tako visokom nivou da niko ne može da primeti da je bilo šta rađeno. Ipak, kada je reč o telu, u Brazilu je apsolutni hit “Lipo HD” (liposukcija visoke definicije) i uvećanje zadnjice. Zanimljivo je da je tamo sada trend ugradnja manjih implantata u grudi, prvenstveno zbog tehnika brzog oporavka, jer moderne žene žele da se što pre vrate svojim porodicama i poslu.
Bizarni zahtevi i vađenje rebara zbog užeg struka
Iako ispunjava estetske snove mnogih žena, Tamara je pre svega savesna doktorka koja ne pristaje na sve. Sebe naziva “dosadnim hirurgom” jer vrlo često odgovara pacijente od operacija ukoliko za njih nema medicinske ili estetske indikacije.
– Najbizarniji zahtev sa kojim sam se susrela bio je kada mi je došla pacijentkinja sa već minijaturnim strukom, tražeći tehniku prelamanja rebara kako bi bila još uža – seća se.
Tamara ju je, naravno, glatko odbila. Hirurg, kako kaže, mora da bude i psiholog, da oseti kada osoba želi da operacijom zapravo izleči neki svoj unutrašnji, duševni bol. U takvim situacijama, skalpel nije rešenje.
Prava lepota posla: Rekonstrukcija tela i duše
Iako je estetika najkomercijalnija, Tamarina najveća ljubav je rekonstruktivna i mikrohirurgija. Za nju ne postoji lepši osećaj nego kada pacijentu nakon teške nesreće ili bolesti vrati funkcionalnost i nadu.
– Učestvovala sam u operacijama koje su trajale i po 14 sati, spajala milimetarske krvne sudove i nerve, a nikada neću zaboraviti pacijenta kojem je noga bila gotovo potpuno smrskana i amputirana u nesreći sa liftom. Nakon višemesečne borbe, svakodnevnog previjanja u šest ujutru i nadljudskog truda celog tima, taj čovek je na svojim nogama odšetao iz bolnice – kaže.
Posebnu empatiju gaji prema ženama koje su preživele rak dojke. Pomaže im da kroz rekonstrukciju ponovo pronađu svoju ženstvenost i samopouzdanje.
“Volim svoju grbicu na nosu!”
Uprkos tome što radi u industriji koja teži savršenstvu i što joj je sve dostupno, Tamara je ostala verna svojoj prirodnoj lepoti. Kao što smo već pisali, Tamaru porede sa Andjelin Džoli, a ipak mnoge kolege su je pitale zašto ne operiše nos. Njen odgovor oduševljava:
“Imam grbicu na nosu i ja to znam. Ali meni moj nos ne smeta, on je moj identitet i ne mogu sebe da zamislim bez njega. Takođe, imam male grudi i volim svoje telo ovakvo kakvo jeste!”
Ova inspirativna mlada doktorka, koja zrači samopouzdanjem i lepotom, planira da jednog dana svoje ogromno znanje stečeno u Brazilu donese nazad u Srbiju. Njena priča je najlepši podsetnik da estetska hirurgija ne služi menjanju ličnog opisa, već isticanju onog najboljeg u nama, dok prava lepota uvek dolazi iz energije koju nosimo u sebi.
