Dok danas avio-kompanije ulažu ogromne iznose u vizuelni identitet i angažuju poznate modne kuće da osmisle uniforme kabinskog osoblja, JAT je to radio još pre pola veka. Njegove stjuardese nosile su kreacije Aleksandra Joksimovića, Mirjane Marić i Gorice Popesku, a jedna od uniformi donela je jugoslovenskoj kompaniji prvo mesto na međunarodnom takmičenju u Parizu.
JAT-ove stjuardese ljudi pamte po savršeno skrojenim kostimima, šeširima, rukavicama, maramama, urednim frizurama, ali i po lepoti. Njihove uniforme tada nisu bile samo lepa odeća. Bile su deo identiteta kompanije koja je Jugoslaviju povezivala sa velikim svetskim gradovima i trebalo je da, čim kabinsko osoblje izađe iz aviona, pošalju jasnu poruku o zemlji iz koje dolazi.
A za taj posao JAT nije birao anonimne krojače. Angažovao je neka od najvažnijih imena jugoslovenske mode.
Dizajneri koji su radili JAT uniforme
Početkom sedamdesetih, tačnije 1971. godine, uniformu je osmislila Jadranka Kočoba, a njen prepoznatljiv izgled činili su šešir i marama u jarkoj boji. Već nekoliko godina kasnije u priču ulazi čovek bez kog je gotovo nemoguće govoriti o istoriji jugoslovenske mode.
View this post on Instagram
Aleksandar Joksimović je 1975. za JAT napravio uniformu u dominantnoj teget boji, sa detaljima inspirisanim bojama jugoslovenske zastave.
Izbor Joksimovića nije bio slučajan. “Kralj makaza”, kako su ga nazivali, već je bio modna institucija. Njegova “Simonida” iz 1967. smatra se jednom od najvažnijih kolekcija jugoslovenske mode, a njegove kreacije prikazivane su u inostranstvu i nosile su ih neke od najpoznatijih žena tog vremena. Muzej primenjene umetnosti navodi i da je upravo dizajniranje školskih i radnih uniformi bilo među njegovim prvim profesionalnim poslovima, za koje je dobijao nagrade.
Joksimović je, dakle, savršeno razumeo ono što dobra uniforma treba da bude – funkcionalna, prepoznatljiva i dovoljno moderna da se razlikuje od obične službene odeće.
View this post on Instagram
Mirjana Marić donela je srebrnosivu eleganciju
Samo tri godine kasnije, 1978, izgled JAT-ovih stjuardesa ponovo se menja. Ovoga puta uniformu potpisuje Mirjana Marić, još jedno veliko ime domaće mode.
Njena verzija bila je srebrnosiva, sa upečatljivim žutim detaljima, i potpuno u skladu sa sofisticiranijom modom kraja sedamdesetih.
Marić je bila jedna od ključnih figura Jugoeksporta i jedna od retkih jugoslovenskih dizajnerki čiji je rad uspeo da dobije snažan autorski identitet u sistemu u kojem se ime kreatora dugo nije ni pojavljivalo na etiketi. Istraživanja o modi socijalističke Jugoslavije upravo Aleksandra Joksimovića i Mirjanu Marić izdvajaju među dizajnerima čiji je rad postao prepoznat kao autorski potpis.
Kraljevsko plava uniforma
Sredinom osamdesetih dogodila se možda najvažnija promena.
Gorica Popesku je 1985/86. godine osmislila novu JAT uniformu u intenzivnoj kraljevsko plavoj boji. U žensku uniformu uvela je i pantalone, što je za kabinsko osoblje tog vremena bio vrlo moderan potez, a celom izgledu dodala je detalje koji su se oslanjali na domaću kulturnu tradiciju.
Rezultat je bio dovoljno upečatljiv da izađe daleko iz granica Jugoslavije.
U Parizu je 1989. održano međunarodno takmičenje na kojem su učestvovale 23 vodeće avio-kompanije, a JAT je osvojio prvo mesto za najelegantniju uniformu kabinskog osoblja.
Dakle, ono što danas često opisujemo kao “najlepšu uniformu na svetu” imalo je i vrlo konkretno priznanje – proglašena je najelegantnijom na međunarodnom takmičenju.
JAT je razumeo nešto što danas rade najveće avio-kompanije
Zanimljivo je koliko ova priča zvuči savremeno. Danas je sasvim normalno da avio-kompanije svoj imidž grade uz pomoć velikih dizajnerskih imena. Uniforma mora da funkcioniše kao odeća za posao, ali istovremeno postaje pokretna reklama i deo vizuelnog identiteta zemlje.
JAT je taj princip razumeo decenijama ranije.
Od Jadranke Kočobe, preko Aleksandra Joksimovića i Mirjane
