Bolji život”, serija koju smo voleli, koju volimo i koju će nam RTS reprizirati dok smo živi.
Širom sveta naši ljudi rade razne poslove, uglavnom za strance, radi bolje i brže zarade, ili su jednostavno u potrazi za avanturom, željni da nauče nešto o drugim kulturima i tuđim običajima.
„Ona je Zori i meni jednog dana, 1952. godine, saopštila da će se udati za Tita. Nas dve smo zanemele na isti način na koji smo zanemele kad nam je saopštila da nam je brat umro. To je bilo kao da nam je saopštila da će se udati za Svetog Petra. Ili da će se udati za Gospoda Boga.“
Ja sam sva mjesta na kojima sam provodila svoj život, ja sam sve knjige koje sam pročitala.
Ženska lepota nije univerzalna… Ona se prilagođava vremenu i u skladu sa njime menja, ali ona univerzalna pravila seksepila i harizme uvek ostaju ista.
Danas moja kći ovim svijetom hoda užasnuta.
Boji se petogodišnjeg sina, poslodavca, popa, učiteljice, muža, slučajnih prolaznika, teve inkasatora, ovrhe, bolesti.
Dugo se mučim temom identiteta. Odrastanje u Jugoslaviji, bazična obitelj, rat, akademija, brak, razvod, djeca.
Prošlog leta smo moj prijatelj i ja odlučili da otputujemo u Jugoslaviju.
Crni telefon sa brojčanikom dobio je svoje mesto u boravišnom muzeju na Dorćolu baš tog dana kada sam ga posetio. Taj aparat koji smo koristili u doba Jugoslavije ima svoju priču, kao i svaki drugi detalj u ovom stanu u centru Beograda: nameštaj, lampa, zidni tanjir, suvenir ili poster.
„Ti si sve što oduvijek sam htjela, dva života spojena u djelima“
