Naučnici sa University of Cambridge pokazali su da se devojčice i dečaci razlikuju u tome na šta usmeravaju pažnju već u prvim satima života. Budući da su ove razlike prisutne tako rano, verovatno je da nastaju pod uticajem prenatalnih faktora. Nalazi studije pokazuju da na pojedine psihološke razlike između muškaraca i žena (kao što je razvoj socijalnih veština) utiču i prenatalna biologija i kasnije životno iskustvo.
Po rođenju devojčice duže gledaju ljudska lica, a dečaci – predmete
Studija, objavljena u časopisu Biology of Sex Differences, obuhvatila je testiranje 130 novorođenčadi svega nekoliko sati nakon rođenja. Ovo istraživanje nadovezuje se na prethodni rad iste laboratorije i koristi napredne, pouzdane metode kako bi demonstriralo navedene razlike.
Godinama unazad istraživanja pokazuju da devojčice u proseku nauče da govore ranije i razvijaju socijalne veštine brže od dečaka. Naučnici su dugo raspravljali o tome da li su ove razlike posledica kulture ili biologije. Jedan od načina da se odgovori na ovo pitanje jeste testiranje da li su polne razlike prisutne odmah po rođenju, pre nego što društvo i kultura izvrše bilo kakav uticaj na razvoj deteta.
Studija sa University of Cambridge objavljena 2000. godine otkrila je da su devojčice po rođenju u proseku duže gledale u ljudska lica, dok su dečaci u proseku duže posmatrali objekte. Od tada su naučnici u ovoj oblasti pozivali na ponavljanje studije, ali nijedan tim do sada to nije pokušao jer je sprovođenje istraživanja na novorođenčadima izuzetno zahtevno.
Prenatalni biološki faktori doprinose uočenim razlikama
U novoj studiji, bebama su paralelno prikazivana dva videa: jedan sa socijalnim stimulusom (ljudsko lice sa prirodnim pokretima) i drugi sa nesocijalnim objektom (metalne kuglice koje se klate pod uticajem gravitacije i mehaničkih svojstava, poznate kao Njutnovo klatno). Istraživački tim je utvrdio da su novorođenčad generalno radije gledala u socijalni stimulus, bez obzira na pol. Međutim, devojčice su u proseku provodile veći procenat vremena gledajući u ljudsko lice u poređenju sa dečacima, dok su dečaci u proseku provodili veći procenat vremena posmatrajujući nesocijalni objekat u odnosu na devojčice.
S obzirom na to da se ove razlike javljaju svega nekoliko sati nakon rođenja, pre nego što su bebe imale bilo kakvo značajno postnatalno iskustvo (poput društvenih očekivanja zasnovanih na polu), verovatno je da prenatalni biološki faktori, koji se razlikuju među polovima tokom trudnoće (kao što su nivoi hormona i genetika) doprinose uočenim prosečnim razlikama.
Da li priroda uopšte igra bilo kakvu ulogu u oblikovanju polnih razlika u ljudskom umu i mozgu?
Yumnah Khan, doktorand na Autism Research Centre pri University of Cambridge i vodeći istraživač u ovoj studiji, izjavila je da je nedavno istraživanje takođe pokazalo da su prosečne polne razlike prisutne u strukturi mozga već pri rođenju i da nastaju prenatalno. Kako navodi, nova studija govori da ne postoje samo prosečne polne razlike u mozgu, već i u pažnji i ponašanju.
– Ova studija bavi se vekovnim pitanjem da li priroda uopšte igra bilo kakvu ulogu u oblikovanju polnih razlika u ljudskom umu i mozgu. Činjenica da uočavamo ove razlike u roku od nekoliko sati od rođenja, pre nego što dođe do obimnog postnatalnog iskustva, ukazuje da prenatalni faktori igraju ulogu i da ti prenatalni faktori – polni hormoni i/ili geni – nastavljaju da stupaju u interakciju sa postnatalnim iskustvom. Drugim rečima, u pitanju su i priroda i odgoj, a ne priroda ili odgoj – objašnjava profesor Sir Simon Baron-Cohen, direktor Autism Research Centre pri University of Cambridge, koji je nadgledao studiju.
Precizniji metod za praćenje pogleda novorođenčadi
Nova studija koristila je znatno pouzdanije metode od originalne iz 2000. godine. Posebno se ističu kontrolisani eksperimentalni uslovi i precizniji metod za praćenje pogleda novorođenčadi. Što je najvažnije, istraživači koji su analizirali video-snimke očiju beba nisu znali kog su pola bebe niti da li gledaju u socijalni ili nesocijalni stimulus, čime je eliminisana svaka mogućnost pristrasnosti u rezultatima.
Dr Alex Tsompanidis, docent i istraživač na Autism Research Centre i član istraživačkog tima, naglasio je da su polne razlike pri rođenju važne kao polazne tačke.
– Ali, moramo da zapamtimo da one ne određuju u potpunosti kako se deca uče i razvijaju u kasnijem životu. To je zato što biološki i društveni faktori uvek deluju zajedno, doprinoseći bogatoj raznolikosti ljudskih društava – ističe dr Tsompanidis.
