Na filmskom platnu bila je partnerka Marlona Branda i Kerija Granta, osvojila je Oskara i postala jedna od nezaboravnih junakinja Alfreda Hičkoka, ali je njena najduža ljubavna priča počela daleko od kamera. Eva Mari Sejnt i reditelj Džefri Hejden upoznali su se u Njujorku, pre njenog velikog filmskog uspeha, a njihov brak trajao je 65 godina, sve do njegove smrti 2016. godine. Zajedno su dobili dvoje dece i izgradili život u kojem slava nije potisnula porodicu.
Glumica je preminula 6. oktobra 2026. godine u svom domu u Los Anđelesu, u 102. godini života. Vest o njenoj smrti potvrdio je predstavnik porodice, a iza nje su ostale uloge koje su obeležile zlatno doba Holivuda i priča o partnerstvu koje je trajalo duže od šest decenija.
Eva i Džefri upoznali su se 1949. godine u prolazima njujorškog metroa ispod Rokfeler centra. Dve godine kasnije, 28. oktobra 1951, venčali su se. On je bio televizijski i pozorišni reditelj, a ona mlada glumica čiji je najveći uspeh tek trebalo da dođe.
Njihova porodica proširila se rođenjem sina Derela i ćerke Loret. Poseban detalj povezao je početak njenog majčinstva sa najvažnijim profesionalnim priznanjem: sina je rodila samo dva dana nakon što je osvojila Oskara za sporednu ulogu u filmu “Na dokovima”. Dok je izlazila na scenu da primi nagradu, bila je u poodmakloj trudnoći.
Muž ju je ohrabrio da prihvati ulogu koju danas svi pamte
Hejdenova podrška nije se završavala odlaskom na premijere. Imao je važnu ulogu i kada je Eva razmišljala da odbije Hičkokov film “Sever-severozapad”, zabrinuta zbog obaveza prema maloj deci.
Ohrabrio ju je da ponovo pročita scenario i razmisli o ponudi, uz obećanje da će on preuzeti brigu o deci. Tako je pomogao da prihvati ulogu Iv Kendal, tajanstvene žene koja zavodi junaka Kerija Granta, jednu od najpoznatijih u njenoj karijeri.
Ta epizoda govori mnogo o njihovom odnosu: njena karijera bila je zajednički važna, a roditeljske obaveze nešto što su delili. Eva nije morala sama da pronađe način da istovremeno bude prisutna kod kuće i na snimanju.
Jedna od najzanimljivijih uspomena sa snimanja filma “Na dokovima” otkriva koliko joj je muž bio blizak i u trenucima profesionalne nesigurnosti.
U intervjuu za Santa Barbara Independent ispričala je da joj je ljubavna scena sa Marlonom Brandom bila neprijatna i da se osećala sputano. Reditelj Elija Kazan, koji je upoznao Džefrija, prišao joj je i tiho izgovorio njegovo ime. To joj je pomoglo da se opusti: zamislila je da je pred njom njen muž.
Filmska hemija sa Brandom donela joj je veliki uspeh, ali je ta anegdota ostala mali, lični detalj iza scene koju je gledala čitava publika.
Hičkok ju je pretvorio u elegantnu zavodnicu
Posle nežne i povučene junakinje iz filma “Na dokovima”, Hičkok joj je ponudio sasvim drugačiji lik. U filmu “Sever-severozapad” iz 1959. godine bila je samouverena, elegantna i tajanstvena, žena čije namere gledalac ne može odmah da pročita.
Reditelj je posebnu pažnju posvetio njenom izgledu. Nezadovoljan garderobom koju je studio odabrao, odveo ju je u njujoršku robnu kuću Bergdorf Gudman kako bi pronašli odgovarajuće kostime. Odeća je bila važan deo načina na koji je gradio svoju junakinju.
Eva se kasnije sa toplinom sećala i Kerija Granta. Opisivala ga je kao pažljivog kolegu koji je vodio računa o tome kako izgleda na zajedničkim fotografijama, čak i kada bi zbog nje trebalo odbaciti snimak na kojem je on ispao odlično.
Nije želela uspeh po cenu porodičnog života
Eva je nastavila da radi, ali nije prihvatala svaku ponudu. Kada joj je agent objasnio da, uz toliko odbijenih poslova, neće postati najveća zvezda, njen odgovor bio je da takvu slavu očigledno ni ne želi. Želela je da glumi, uz porodicu na prvom mestu.
Koliko je bila dosledna tom izboru pokazuje i snimanje filma “Egzodus” u Izraelu, na koje je povela muža, decu, roditelje i svekrvu. Posao ju je vodio daleko od kuće, pa je pronašla način da porodica bude uz nju.
Džefri je preminuo 2016. godine, nakon 65 godina braka. Njihovu priču nisu činile samo fotografije sa crvenog tepiha, već i podrška pri prihvatanju uloga, deljenje brige o deci i odluke o tome koliko prostora posao može da zauzme. Upravo u tim detaljima ostalo je zabeleženo kako je izgledao njihov zajednički život.
