Kada se u filmu Gilda iz 1946. prvi put pojavi u kadru, Rita Hejvort samo zabaci dugu crvenu kosu, pogleda prema kameri i u nekoliko sekundi postane ono što će Holivud od nje tražiti do kraja karijere – fantazija.
Njena crna satenska haljina, dugačke rukavice, talasasta kosa i scena u kojoj uz pesmu Put the Blame on Mame skida jednu rukavicu postali su deo istorije filma. Gilda je od nje napravila jednu od najvećih seks-simbola četrdesetih, a američki mediji proglasili su je „boginjom ljubavi“.
Ali Rita Hejvort gotovo čitavog života pokušavala je da objasni da žena koju je publika obožavala zapravo nije ona. Njena često citirana rečenica bila je brutalno jednostavna: „Men go to bed with Gilda and wake up with me.“ (“Muškarci odlaze u krevet sa Gildom, a bude se sa mnom.”)
Iza slike savršene holivudske zavodnice stajala je žena čiji je izgled gotovo potpuno preoblikovala filmska industrija, detinjstvo obeleženo traumom, pet brakova, veoma komplikovan odnos sa studijem koji ju je pretvorio u zvezdu i bolest koju godinama niko nije umeo pravilno da prepozna.
Pre Rite Hejvort postojala je Margarita Kansino
Rođena je 17. oktobra 1918. u Njujorku kao Margarita Karmen Kansino. Otac Eduardo Kansino bio je španski plesač, a majka Volga Hejvort američka plesačica koja je nastupala u Ziegfeld Follies.
Ples zato nije bio hobi koji je kasnije otkrila. Bio je njen život gotovo od detinjstva.
Već kao devojčica profesionalno je nastupala, a kao tinejdžerka postala je očev plesni partner. Zajedno su nastupali kao Dancing Cansinos po klubovima u Kaliforniji i Meksiku, gde su je često šminkali i oblačili tako da izgleda starije nego što jeste. Sa samo 16 godina zapazio ju je producent Foxa i dobila je prvi filmski ugovor.
Međutim, priča iza tih nastupa bila je mnogo manje glamurozna.
U biografiji Barbare Liming, na kojoj se kasnije zasnivao veliki broj tekstova o njenom životu, navodi se da je Hejvort govorila o fizičkom i seksualnom zlostavljanju koje je pretrpela od oca dok je još bila dete. To je jedna od najtežih tvrdnji u njenoj životnoj priči i potiče iz kasnijih biografskih svedočenja, ali je postala važan deo razumevanja traume koja je pratila njen odrasli život.
Holivud joj je ubrzo ponudio izlaz iz jednog sveta, ali pod jednim uslovom – da postane neka druga žena.
Holivud je bukvalno napravio Ritu Hejvort
Kada je počela da se pojavljuje na filmu, koristila je ime Rita Kansino. Tamna kosa, niska linija kose i špansko prezime značili su da su joj producenti uglavnom nudili takozvane „egzotične“ uloge – igrala je Latinoamerikanke, Egipćanke i druge etnički određene likove.
A onda je počela transformacija.
Njen prvi suprug i menadžer Edvard Džadson, za koga se udala 1937, pomogao joj je da izgradi novu javnu sliku. Prezime Kansino zamenila je majčinim devojačkim prezimenom Hejvort, kosu je posvetlela i ofarbala u karakterističnu crvenkastu nijansu, a prošla je i kroz bolan proces elektrolize kojim joj je podignuta linija kose i promenjen oblik čela.
Ideja je bila jasna: trebalo je da izgleda manje „etnički“, a više kao žena koju je tadašnji Holivud smatrao univerzalno američkom lepoticom. Smithsonian upravo njenu transformaciju navodi kao primer načina na koji su studiji menjali identitet svojih zvezda kako bi ih prilagodili tadašnjim idealima.
Margarita Kansino polako je nestajala.
Rita Hejvort je nastajala.
Prvo su otkrili da ume da pleše
Pre nego što je postala Gilda, bila je izuzetna plesačica.
Veliki proboj stigao je sa filmom Only Angels Have Wings iz 1939, a zatim sa The Strawberry Blonde i Blood and Sand 1941. godine. Posebno važna bila su dva filma sa Fredom Asterom – You'll Never Get Rich i You Were Never Lovelier. Aster ju je veoma cenio kao plesnu partnerku, a njena sposobnost da istovremeno izgleda glamurozno i da se kreće sa lakoćom izdvajala ju je od mnogih drugih filmskih lepotica tog vremena.
Do sredine četrdesetih već je bila jedna od najvećih zvezda Columbia Picturesa i jedno od najpoznatijih pin-up lica američkih vojnika tokom Drugog svetskog rata. Film Cover Girl iz 1944, u kojem je igrala sa Džinom Kelijem, dodatno je učvrstio njen status.
Ali onda je došla uloga zbog koje će sve ostalo gotovo pasti u drugi plan.
Gilda ju je učinila besmrtnom – i zarobila u sopstvenom imidžu
Film Gilda premijerno je prikazan 1946, a Rita je tada bila na samom vrhuncu slave.
Njen prvi kadar postao je jedan od najslavnijih ulazaka filmske zvezde u istoriji: Glen Ford pita „Gilda, are you decent?“, a ona zabacuje kosu i pojavljuje se pred kamerom.
Kasnije u filmu, obučena u crnu satensku haljinu bez bretela koju je dizajnirao Žan Luj, izvodi čuveni broj Put the Blame on Mame. „Striptiz“ se zapravo svodi gotovo samo na skidanje jedne rukavice, ali sugestivnost scene bila je dovoljna da trajno definiše njen imidž.
Film je postao ogroman hit, a Gilda sinonim za fatalnu ženu.
Problem je bio što je publika počela da očekuje da i Rita bude Gilda.
Ona sama bila je, prema ljudima koji su je poznavali, mnogo stidljivija i ranjivija od svojih filmskih likova. Upravo zato je kasnije govorila o muškarcima koji su se zaljubljivali u fantaziju, a zatim otkrivali stvarnu osobu iza nje.
Gilda joj je dala besmrtnost, ali i identitet iz kojeg nikada nije potpuno uspela da izađe.
Ni čovek koji ju je pretvorio u najveću zvezdu svog studija nije joj olakšao život
Šef Columbia Picturesa Hari Kon znao je koliko je Rita vredna njegovom studiju.
I upravo zato je želeo kontrolu.
TCM navodi da je bio toliko opsednut kontrolisanjem svoje najveće zvezde da su njena i Fordova garderoba tokom snimanja Gilde bile ozvučene kako bi studio mogao da prati šta se dešava iza kulisa. Glumci su, prema Fordovom kasnijem svedočenju, znali za mikrofone.
Sukobi sa Konom nastavili su se godinama. Hejvort je pokušavala da dobije više kontrole nad karijerom, osnivala sopstvenu produkcijsku kompaniju, odlazila iz Holivuda i vraćala se, a studio je koristio ugovorne obaveze i suspenzije kao način pritiska.
Paradoks njene karijere bio je očigledan: postala je najvrednije lice studija, a istovremeno je godinama pokušavala da stekne pravo da odlučuje šta će sa tim licem raditi.
Orson Vels bio je velika ljubav – ali ni taj brak nije opstao
Godine 1943. udala se za Orsona Velsa, jednog od najpoznatijih i najnekonvencionalnijih ljudi tadašnjeg američkog filma.
Imali su ćerku Rebeku, a njihov brak u početku je izgledao kao spoj dve potpuno različite vrste genija: ona je bila najveća filmska lepotica svog vremena, a on wunderkind koji je već napravio Građanina Kejna.
Ali brak se raspao.
Dok su već bili udaljeni jedno od drugog, zajedno su radili na filmu The Lady from Shanghai. Vels je za ulogu napravio nešto što je za Columbiju delovalo gotovo kao svetogrđe – Riti je skratio čuvenu dugu kosu i ofarbao je u plavo. Studio je bio užasnut jer je njen crvenokosi imidž predstavljao vredan deo „proizvoda Rita Hayworth“.
Danas se film smatra klasikom noir žanra.
Udavala se pet puta, a sreća koju je tražila nikako nije dolazila
Posle Velsa usledila je možda najbajkovitija epizoda njenog života.
U Evropi je upoznala princa Alija Kana, sina Age Kana III. Venčali su se 1949. godine i dobili ćerku Jasmin Aga Kan. Holivudska boginja koja se udaje za princa izgledala je kao završetak koji bi studio mogao da napiše za jedan od njenih filmova.
Ali ni ta priča nije dugo trajala.
Brak se raspao, a Rita se vratila u Holivud. Kasnije se udavala za pevača Dika Hejmsa i producenta Džejmsa Hila. Ukupno je imala pet brakova.
U javnosti je bila žena koju su želeli milioni muškaraca.
Privatno je, međutim, njen život iznova pokazivao koliko je udaljena filmska fantazija o „boginji ljubavi“ od stvarne emocionalne sigurnosti.
Najokrutniji deo priče dogodio se kada su svi mislili da pije
Kako je starila, ponašanje Rite Hejvort počelo je da se menja.
Imala je problema sa pamćenjem, zbunjivala se, teško učila tekst i povremeno delovala dezorijentisano. Tokom sedamdesetih mediji su njeno ponašanje često pripisivali alkoholu ili nestabilnosti.
Problem je bio mnogo ozbiljniji.
Rita je bolovala od Alchajmerove bolesti.
Njena ćerka Jasmin kasnije je pričala da tada gotovo niko nije govorio o toj bolesti i da porodica dugo nije razumela šta joj se događa. Godine 1975, posle njenog kolapsa u Los Anđelesu, Jasmin je preuzela brigu o majci i preselila je u Njujork. Tek 1981. neurolog joj je zvanično dijagnostikovao Alchajmerovu bolest.
Dijagnoza je promenila i način na koji je javnost gledala njene poslednje godine.
Ono što se ranije predstavljalo kao problematično ponašanje slavne žene sada je imalo medicinsko objašnjenje.
Rita Hejvort umrla je 14. maja 1987. godine, sa 68 godina. Njena ćerka Jasmin kasnije je postala jedna od poznatijih aktivistkinja za podizanje svesti i prikupljanje sredstava za istraživanje Alchajmerove bolesti.
Žena iza crvene kose
Danas Ritu Hejvort najčešće gledamo zamrznutu u nekoliko savršenih slika.
Crvena kosa. Crna haljina. Dugačke rukavice. Gilda.
Ali upravo je njen život jedan od najboljih primera koliko je zlatno doba Holivuda umelo da bude surovo prema ženama koje je pretvaralo u ikone.
Od Margarite Kansino traženo je da promeni ime, kosu, liniju čela i deo sopstvenog identiteta kako bi postala Rita Hejvort. Kada je ta transformacija uspela bolje nego što je iko mogao da očekuje, svet je od nje zahtevao da zauvek ostane žena koju je sam izmislio.
Zbog toga je njena najpoznatija rečenica o Gildi mnogo tužnija nego što na prvi pogled zvuči.
Publika je želela fatalnu ženu sa filmskog platna.
Iza nje se, međutim, nalazila mnogo ranjivija osoba koja je gotovo čitav život pokušavala da bude voljena kao Rita – a ne kao lik koji je Holivud napravio od nje.
