Od 1. decembra, radnice sa onesposobljavajućim stanjima usled menopauze moći će da ostvare pravo na specifično bolovanje. Španija je tako proširila radnopravnu zaštitu žena, dok druge evropske zemlje još uvek ne predviđaju sličnu meru. Španija se u ovom smeru kretala još 2023. godine, kada je odobrila plaćeno bolovanje za onesposobljavajuće menstruacije, što je smatrano pionirskom merom u Evropi.
Namensko medicinsko odsustvo zbog zdravstvenih problema usled menopauze
Žene koje žive i rade u Španiji od 1. decembra, imaće novo radno pravo. One koje pate od onesposobljavajućih zdravstvenih problema usled menopauze moći će da zatraže namensko medicinsko odsustvo i primaju naknadu već od drugog dana, bez obaveze da su prethodno uplaćivale doprinose za socijalno osiguranje tokom minimalno određenog perioda.
Reformu je španska Vlada usvojila 20. oktobra i ona predstavlja dalji korak u zaštiti zdravlja žena na radnom mestu. Ipak, sam prolazak kroz menopauzu neće biti dovoljan za ostvarivanje ovog odsustva. Lekar će morati da dijagnostikuje stanje koje se dovodi u vezu sa sekundarnim menopauzalnim poremećajem koje ženu privremeno sprečava da obavlja svoj posao.
Vlada veruje da će ova mera pomoći u rešavanju zdravstvenih problema kojima se godinama na radnom mestu posvećivalo malo pažnje. Ministarka za inkluziju, socijalno osiguranje i migracije, Elma Saiz, stala je u odbranu reforme na konferenciji za novinare održanoj nakon sednice Vlade.
– Više od 10 i po miliona žena prijavljeno je na socijalno osiguranje i mi odgovaramo na situacije koje su bile nevidljive – izjavila je ministarka Saiz.
Ko će moći da zatraži novo odsustvo zbog menopauze?
Izraženi talasi vrućine/valunzi, problemi sa spavanjem, umor ili poteškoće sa koncentracijom mogu da utiču na svakodnevni život nekih žena tokom menopauze. U određenim slučajevima, ovi problemi ih mogu sprečiti i da rade. Ipak, ne daju svi simptomi pravo na bolovanje. Da bi podnela zahtev, radnica će morati da prođe medicinsku procenu kako bi se utvrdilo da li ima onesposobljavajuće stanje u vezi sa sekundarnim menopauzalnim poremećajem.
Ukoliko lekar utvrdi postojanje stanja koje ima veze sa sekundarnim menopauzalnim poremećajem koje je sprečava u obavljanju radnih obaveza, moći će da izda odgovarajuću doznaku za bolovanje.
Kao i kod drugih medicinskih odsustava, radnica neće morati da predaje papirnu doznaku poslodavcu, s obzirom na to da se informacije šalju elektronskim putem preko socijalnog osiguranja. Nova pravila počinju da se primenjuju od 1. decembra 2026. godine.
Kolika naknada će se isplaćivati tokom odsustva?
Glavna razlika u odnosu na standardno bolovanje usled opšte bolesti jeste trenutak početka isplate. Prema uobičajenom sistemu, naknada se isplaćuje od četvrtog dana odsustva, dok će žene koje koriste ovu novu vrstu odsustva isplatu primati već od drugog dana.
Poslodavac pokriva zaradu za prvi dan. Od sledećeg dana radnica prima naknadu iz fonda socijalnog osiguranja u visini od 60% osnovice za obračun tokom prvih 20 dana, dok se od 21. dana taj iznos povećava na 75%.
Takođe se ukida još jedan uslov koji važi za bolovanje zbog opšte bolesti: obaveza uplate doprinosa za socijalno osiguranje od najmanje 180 dana u prethodnih pet godina. Žene koje ispunjavaju medicinske kriterijume imaće pravo na ovu naknadu bez obzira na dužinu dosadašnjeg staža osiguranja.
Kakva je situacija u drugim evropskim zemljama?
Nemačka, Italija, Grčka, Portugalija i Turska nemaju posebno radnopravno odsustvo za menopauzu. U Nemačkoj i Portugaliji, primera radi, žene čiji simptomi utiču na radnu sposobnost mogu posetiti lekara i tražiti redovno bolovanje po osnovu opšte bolesti. U obe zemlje menopauza nije definisana posebnim radnim propisima.
Ekvivalentna mera ne postoji ni u Grčkoj, Italiji ili Turskoj, gde nije uvedena nikakva specifična naknada za onesposobljavajuća stanja u vezi sa ovim životnim dobom.
Ovom reformom Španija proširuje zaštitu radnica izvan okvira odsustva za onesposobljavajuće menstruacije odobrenog 2023. godine. Ova mera takođe stavlja u prvi plan pitanje na koje veći deo Evrope još uvek nema konkretan odgovor – kako prilagoditi sisteme socijalne zaštite zdravstvenim problemima koji se mogu javiti tokom menopauze.
