Da li je stvarno u NAŠE VRIJEME ljeto bilo normalnije?
Ja bih ipak da se mi dogovorimo smijemo li ili ne pa da onda odlučim šta ću sa svojom bijelom kožom – otkriti ili pokriti.
Naravno, i sinovima. I oni bi da budu lijepi, samo o tome manje pričamo.
U samo 32 godine života četiri puta mi je otpadala kosa. Taman joj se ponadam, evo mog tepiha na glavi, ujutru ustanem i na jastuku vidim da tepih i nije bio nekog kvaliteta čim ga je hemioterapija pojela. Mislim, kakva je to kosa kad odmah odustane?
Ne zanima ih naše djetinjstvo u kom se ratovalo, u kojem se bombardovalo, u kojem smo stajali u redu za litru ulja.
Ništa mi bolji od njih nismo, jer se u tom našem predobrom djetinjstvu o pola tema nije pričalo, više se ćutalo.
Kako se živi bez mame?
Bez nekoliko osnovnih boja u spektru od kojih bi mogle nastati i ostale.
Imam 32 godine.
U životu sam prošla različita stanja. Da ne kažem sranja.
Bombe koje su bacali drugi, bombe koje su bacali oni s kojima sam živjela, bombe koje sam bacala ja.
I crkle države koje traže pare da izlječe djecu.
Možda bi adekvatan odgovor bio: Nikako!
Muževi, ne skačite odmah, pa mi ni sebe ne volimo svaki dan.
U nizu “kako da” tekstova, sigurna sam da vam je ovaj baš bio potreban, a i slaže se uz vremensku prognozu.
