Pitam muža jel ima sto dinara. Kaže nema ništa, sad će do bankomata.
„Ako ti treba za kafu za poneti…“, nastavlja.
„Treba mi za ružu za poneti“, prekidam ga.
Ranije, dok sam bila klinka, kada bih videla neku opako zanosnu i zgodnu devojku i nekog zdepastog hobita kraj nje, uglavnom bih pomislila „ovaj zna radnju“ ili „pun je ko oko“. Trećeg bilo nije. Dobro, bilo je tu i šale,…
Čujem ljude.
Čujem ih kako često za nekoga kažu: „Taj je uspeo u životu“.
Odvezao me je do grada prastarim jugom i parkirao kilometar daleko od laboratorije u centru. Ima neko mesto iza Crkve, blizu diskonta pića. Nema to veze s Bogom, izbor tog mesta, već s policijom. “Mene sad da milicija uhvati, najebo…
Na tvojim šakama nastanilo se na desetine sitnih mladeža ko da bolje mesto od tog mogli naći nisu. Baškare se i nikuda ne idu, ko da znaju priču tvojih ruku koje su dočekale na ovaj svet sedam hiljada beba. Ili…
