Juče sam tako bila ljuta na sebe.
Htela sam da budem jutrom raspoložena domaćica koja razvlači testo još krmeljiva dok sa radija peva Željko Samardžić. Recimo.
Januar je. Vrijeme skijanja, proslava, svjetlucavih haljina i lomova ruku i nogu po cesti, stepenicama i na stazi.
Znaš, ispratili smo još jednu Novu godinu i još jedan Božić.
Tokom svakih novogodišnjih praznika naučim nešto.
Okrenite sve na šalu i pazite koliko pijete.
Danas je 3. januar. Treći. Januar. Upaljene su božićne lampice u svakoj prodavnici. Kupi ovo, kupi ono, želi ovo, želi ono, troši, troši, troši, troši…
“Listen, Santa, to what I say: A girl’s best friend is equal pay.” (Slušaj me, Deda Mraze, imam ti nešto reći, najbolji prijatelj jedne djevojke je jednaka plata.)
Ljudi koji me poznaju znaju da sam Grinch, ateist i većinom kontra svega što je popularno (hejter, reklo bi se, iako ne mrzim jer nisam sposobna mrziti), ali i mene ponese božićni duh, kič, uređivanje prostora u kojem obitavam, pečenje kolača i skupljanje kalorija.
Praznike provodite u BiH?
Krenula je praznična sezona i nikom nije svejedno – dok se jedni raduju, drugi bi najradije prespavali ovo doba godine i probudili se negde na proleće kad se atmosfera vrati u normalu. I nekako se čini da je sve više ovih drugih.
