Zbog ogromnog psihološkog i finansijskog pritiska da se bude savršen, veliki broj roditelja ostaje samo na jednom detetu.
Vjenčanje je kao roditeljstvo, možeš pročitati sve knjige i pohađati različite kurseve, ali opet možeš sve zeznuti.
– I to mi je hvala, ako! – majka je počinjala svoju tiradu, tesna kuhinja u malom stanu na 7. spratu pretvarala se u najraskošniju pozornicu, a varjača postala glavni rekvizit u drami – Sve smo vam pružili a vi nam ovako vraćate!
Poznajem majku koja sedi ispred mene.
Zajedno smo prošle mnogo.
„Ja sam te rodila, ja ću ti i reći kako da živiš. Dok si pod mojim krovom, vrijede moja pravila. Kad odseliš, živi kako hoćeš. Dotad, onako kako ja kažem.“
U burnout kulturi čija je osnova, često, eksploatatorski manir a pod velom onog čuvenog znam da možeš bolje/daj mi više/daj sve od sebe/znam da možeš više/bolji si od proseka i sličnih motivacionih poštapalica, vrlo je lako pasti u procep sopstvenih mogućnosti i tuđih očekivanja.
Sigurno se svi sećate fitnes-mame Marije Kang koja je 2013. godine bila tema broj jedan svetskih medija zbog fotografije koju je objavila na društvenim mrežama i kritikovala mame koje se ne bave fizičkom aktivnošću.
Emocionalni napor koji žene ulažu tokom ovog doba godine, prijeti njihovom mentalnom zdravlju.
Želi vjerovati da u moru izražavanja sreće povodom rođenja deteta može i ona izreći i svoju sreću povodom odluke da – ne rodi. Da ne bude majka. Da nema dete. Kako hoćete. Ne, nema traume iz detinjstva. Ništa više ili…
Bila jednom jedna žena i živjela svoj život.
Imala hobije, prijatelje i posao. Čak i kućnog ljubimca.
