Djeca rastu užasno brzo, a koliko god roditeljstvo ponekad bio naporan posao, to odrastanje obično teško padne roditeljima. Stoga oni nastoje da zabilježe sve one neke prolazne a značajne trenutke u životima svoje djece.
On je muško, kaže Žmu. To je verovatno nekad rekao i njegov otac, pa njegov deda, pa njegov pradeda. Pa čukundeda.
Muško je, mora da bude jak, snažan i odvažan. Ali ja ne mogu da se igram vaspitanja „videćete vi kad dođe tata“.
Pitam muža jel ima sto dinara. Kaže nema ništa, sad će do bankomata.
„Ako ti treba za kafu za poneti…“, nastavlja.
„Treba mi za ružu za poneti“, prekidam ga.
I još sam tvoja mezimica.
Ljudi koji umru nikada zapravo i ne odu.
Bilo je lijepo vrijeme, našminkala sam se, sredila, odjenula nešto što me čini sretnom, otišla do grada, kupila sama sebi cvijeće i prošetala za ruke.
Počeo bi jednom jakom rečenicom…
“Budi kao Greg“ – odzvanja društvenim mrežama.
Poslijeratni period.
Jedno od mnogih leta kada su svi prijatelji i kumovi, jer familiju i nemam, bili kod nas u vikendici; kada je kuma spremila prženice za doručak.
