Izvukao nas je onako tople iz kreveta.
Moja majka i otac su se razišli nedugo nakon mog rođenja.
Nikad zapravo nisam imala priliku da upoznam oca, ali moja porodica je uvijek govorila o njemu visoko.
I dalje mi nije jasno kako sam tu, u ovom našem stanu, a ti nećeš otključati vrata i ući. Promijenila sam skoro sve u stanu, bacila većinu starih stvari, tvoje odjeće gotovo da više nema…
Moj dvogodišnji sin me zove mama.
Izuzetno je verbalan, pa mi pomalo izgleda kao da to radi da bi mi se rugao.
Jeste li nekad čuli nečiju poslednju želju?
…
Tata, u ovoj ćerki imaš pomalo sina
kog si mnogo želeo
ne samo u načinu na koji hodam ili
igram uz pesme Šabana Šaulića.
Svaki muškarac može postati otac. Svaki muškarac je sposoban da stvori život. Ali potreban je neko zaista poseban da njeguje, oblikuje i voli taj život.
Nekada davno jedna draga osoba mi je rekla da u meni postoji nešto tamno.
Neka tuga koja ne može da se izreče, ali koja se osjeća, koja je prisutna i protiv koje on ne može da se bori.
Rob Kini imao je 14 godina kada je otišao od kuće nakon što je otac rekao njemu i sedmoro njegovih braće i sestara da ih više ne želi.
Majka im je bila alkoholičar i nije mogla da brine o njima.
– Pozdravi decu. – govori mi dok stoji na vratima. – I javi se kad stigneš kući.
– Hoću, ne brini…
– I pazi kako voziš…!
– Tata, nisam dete…
