Maja Odžaklijevska dane u penziji provodi izolovana od gradske vreve, u prirodi sa životinjama, i njenim mezimcem, unukom Lukom, koji je njena najveća radost.
Nervira me raspadanje ljudi nad životom i situacijama, kuknjava, jadi ovi ili oni…
“Stvarno sam postala robot”, kaže menadžerka jedne računovodstvene firme.
Usponi i padovi, sreća i tuga, dan i noć.
Da nema jednog, ne bi bilo drugog, da nema mraka ne bismo primetili svetlo.
Šta se dešava kada duže vreme bauljamo u mraku pa ne možemo prepoznati svetlo?
Gomilamo slike.
Prosto zaboravivši kako zadivljujuć trenutak bez objektiva izgleda. Ma, i bez filtera.
Od studentskih dana kad je sa cimerkom delila mali braon rešo sa dve ringle – to je bilo tako.
Marina je volela da kuva i da se smeši.
Mihail Litvak je doktor, psihoterapeut i jedan od najpriznatijih psihologa na međunarodnom nivou.
On je takođe, prvi čovjek koji je razvio sistem zvani “Psihološki aikido”, i prvi koji ga je upotrijebio.
Kao mala bila je dobro dete.
Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno.
Često se pitam šta je to dobar život, od čega je sazdan, kakvim nitima je protkan.
Kad naiđe Sanja, činiće se da čujete Balaševićev stih: „Sve se Venere za jedno mesto pomere…unazad.“
