Šta vas pokreće? Ko vas inspiriše da danas budete bolji nego juče, a gori nego sutra? Da li ste ikada zamislili najbolju verziju sebe? Pri tom ne mislim na verziju sebe sa dužim nogama, krupnijim očima ili manjim nosom. Mislim na sebe kao osobu koja je ostvarila svoj pun potencijal.
To je “osoba” koja me inspiriše. Ona je uz mene neprestano, kao senka. Kada planem zbog gužve u saobraćaju ili se istresem na najbliže ljude zbog razloga koji nema veze sa njima, razmislim šta bi ona uradila. Zamislim kako izgleda Lana koja se sa stresom nosi na drugačiji način, kroz sport ili pisanje. Nakon uspešne radne nedelje razmislim šta je moglo bolje, šta sam još mogla da uradim da više ličim na nju.
Ugledati se na u potpunosti ostvarenu sebe nije uvek lako. Štaviše, rekla bih da je to jedan od najtežih zadataka jer je ona ipak “najbolja verzija”. Ona je sve ono što vi jeste, ali i ono što tek treba da postanete. Zbog nje kažem Zašto bih se zaustavila samo na znanju engleskog jezika, kada mogu da naučim još neki jezik. Zašto bih se zadovoljila dobrim javnim nastupom kada vežbom može da bude odličan. Zbog nje sam letos probala skijanje na vodi, a pre toga naučila da oprostim onima koji su me povredili. Zbog nje se trudim da budem bolja sestra, prijatelj, čovek. Ona me motiviše da svakog dana napravim po jedan korak izvan svoje zone komfora. Navodi me da odškrinem
nepoznata vrata i provirim kako bih saznala šta se iza njih krije. Izaziva me da se suočim sa svojim strahovima i težim vrhu…
Nekada se umorim od pokušaja da se uklopim u tu savršenu sliku i posumnjam da ja to mogu. Čak i tada je ona tu; poručuje mi da je u redu sesti na stepenik i odmoriti, da je u redu uzeti vremena koliko mi treba, ali i da mi šapne da nastavim sa penjanjem jer odustajanje nije opcija. Tu je da me bodri i motiviše; da posavetuje i teši i da me
podseti da je najvažnija stvar na putovanju ličnog rasta i razvoja, voleti i prihvatati sebe jer se jedino iz te pozicije moze krenuti napred. Upravo je to ono što perfekcionizam čini da zaboravimo- da bih jednog dana postala ono što želim, moram voleti ono što sam sada.
Osoba koja me inspiriše možda nije osoba u pravom smislu te reči, ali jeste neko zbog koga se svaki dan zapitam šta mogu da uradim bolje ili na neki novi način. Ono što me posebno inspiriše je da je to neko ko je prošao isto što i ja- imao isto detinjstvo, iste brige, tugu, slomljena srca, lepe trenutke, a ipak stigao na svoje ,,odredište”.
Šta je najlepše u ovoj inspiraciji? Vi birate gde će biti vrh stepenica. Možete odličiti da ste stigli do vrha i da vam je tu dobro, a možete odlučiti i da krajnjeg odredišta nema; da najbolja verzija vas ima svoju bolju verziju , a ona još bolju… Kažu: Radite na sebi, tu uvek ima posla. A ja vam kažem da je to najbolja vrsta rada jer su nagrade koje za njega slede, neprocenjive.