Sutra je maminoj „bebici“ treći rođendan, treba spremiti tortu za svog dečaka. Traži na brzinu recept na internetu, mora popodne u nabavku, pa vodi decu u šetnju, imaće sat vremena uveče da je spremi, kad njih spremi, dok ne spremi prezentaciju za posao i sebe ne spremi za krevet, toliko može da izdrži u budnom stanju.
Odlazi do plakara, vadi iz njega brašnjavi rokovnik sa receptima i po sećanju kreće od polovine, zna da je tu negde upisana mamina s malinama. Ne može da nađe. Ukucava u google „voćna torta“, iskače prva, odvojiš belanca i žumanca, pečeš koru, kuvaš mleko na pari, kuvaš prvi fil, kuvaš drugi fil. Otpala. Gleda dalje. Sa strane iskače up next: Torta „Lenja žena“. Ovo bi moglo biti zanimljivo, otvara. Umutiš šlag i pavlaku, razdvojiš na tri dela, u jedan plazma, u jedan maline, u jedan eurokrem. Bingo! Eto rođendanske torte! Neobičan naziv, obećavajući, vuče te da otvoriš, znaš da je neka na brzaka, za koji minut gotova.
A opet joj zasmetalo. To, lenja žena. Zašto nije savremena žena, moderna žena, žena zmaj, nego lenja žena?! Marketinški potez je odličan, ali je odmah naterao da se preispituje. Da li je ona od onih žena koja ne može da napravi tortu s tri kore i pet filova ni za detetov rođendan, čak i u toj prilici je mrzi? To su one lenje žene što ustaju noću da greju mleko, pokrivaju, u sedam kreću na posao, rade do pet, onda kuvaju ručak, vode decu na sport, spremaju večeru, čitaju priče, pevaju uspavanke, i na kraju daju ruku kroz rešetku kreveca i zaspu tako obučene, sa sočivima u očima?
Sve stare, vekovima stvarane dužnosti jedne žene su ostale, a nove – samo nakalemljene. Prvo je on lovio divljač, a ona čekala u pećini. Pa je išao u rat, a ona gajila decu kod kuće. Pa je radio u fabrici, a ona bila domaćica. Sada on ide na posao. Ali ide i ona. A posle joj ostalo da uradi sve ono što je radila i kad nije imala „pravi“ posao. Njemu je ostalo da odmori. I šta onda ima loše u tome što se današnje žene trude da pomognu same sebi i rasporede svoje dragoceno vreme na što bolji način? Nisu lenje, samo nemaju viška dana za tortu, treba sutra srediti gomilu papira u kancelariji, kupiti patlidžan na pijaci i podići novac sa bankomata.
Nesporno je da su sufražetkinje imale najbolju nameru i najuzvišeniji cilj kada su se borile za pravo glasa žena u Velikoj Britaniji i trudile se da izboksuju šačicu elementarnih prava za buduće ženske generacije. I Betty Friedan kada je u „Ženskoj mistici“ opisivala frustracije i očajanja američkih žena i vodila žestoku kampanju za jednakost sa muškarcima. Kako bi izgledao „Drugi pol“ da ga je sada pisala Simon de Bovoar u kome kaže „ženom se ne rađa, ženom se postaje“, kakve su postale Francuskinje nagrađene novim pravima, ali i natovarene obavezama kojih se nisu uspele osloboditi? Feministkinje, niste se borile za ovakvu emancipaciju žena, zar ne?
***
Torta stavljena u frižider. Preko nje jestiva nalepnica, naravno Patrolne šape. Oduševiće se! Prošla je ponoć. Oči peckaju od umora, još da se na brzinu istušira i ispegla mu košuljicu za veliki dan. Lenja žena. Jedna umorna, srećna lenja žena.
