Bila je na ivici svoje snage. Nije mogla više da izdrži. Jednostavno se sve u njoj skupilo. Nije znala šta je glavni uzrok. Nije znala šta je doprinelo tome da se tako loše oseća. Ispitivala je sebe. Ispitivala je okolinu. Razmišljala je noćima, pošto nije imala sna. Sve joj se činilo crnim. Nije videla smisao života.
Osećala je ogromnu bol u duši. Bol se povećavao a ona je iz dana u dan plakala. Zagledala bi se negde iza svega i jecala je i gušila se u svojoj nemoći. Verovatno je tužna? Ne, nije. Tužan možeš biti sat, dva pa i ceo dan. Ovo je trajalo danima. Nije znala šta joj je. Jedva je hodala. Nije imala snage ni za šta. Ništa joj nije pričinjavalo radost. Htela je jednostavno da ode, da ode iz ovoga sveta. Majka je često plakala sa njom u želji da joj pomogne, ali nije znala kako. Nije to bilo njeno dete veselo, vedro, puno snage, radosti i ideja. Nije je prepoznala.
Razne stručnjake su posetili. Saveta milion. Predrasude okoline. Da razjasnimo, psiholog menja način tvog mišljenja a psihijatar nepravilnosti u tvojoj ličnosti. Želiš sebi da pomogneš, ne brini nisi luda. Ludi su svi oni što tako misle. Jer ne razumeju. Ne razumeju stanje depresije, koje je bolno, koje možeš shvatiti jedino ako te ista bolest zadesi. I oni idu kod zubara da poprave zub. I oni idu kod doktora da im prepiše lek zato što imaju visok pritisak, ili bilo šta drugo. Ne, nego ona je bila kod psihologa, psihijatra. Sa njome stvarno nije nešto u redu. Bolje da je izbegavaš. Odlaze. Neki ostaju, koji donekle razumeju. Najlakše je otići. Ne boj se, neće i tebe isto zadesiti ako pružiš ruku podrške, ako pokloniš svoje vreme, ako malo prošetaš, ako malo porazgovaraš. Osećaćeš se i ti dobro što pomažeš. No ne razmišljaju svi tako. Vratićemo se kada bude sve u redu.
Mučila se mesecima. Dva puta je zadesilo ovo stanje. Voli ono da se ponavlja. Na svake četiri godine. Ne živi, preživljava. Misli su joj haotične. Ne ume da se organizuje. Samo bi ležala. Samo bi spavala. Noću opet suprotno, zadesi je nesanica. Ne zna šta će sa sobom. Ne vidi izlaz. Vrti se u začaranom krugu. Oseća razne strahove, koje ne ume da objasni. Potrebno joj je vreme da se sredi. Da odmori od svega. Podsvest je čudo. Možda vuče neke stvari iz detinjstva. Teško je to objasniti. Dani prolaze. Monotoni su. Tera sebe da se što više kreće. Sve radi na silu, protiv svoje volje. Zadesila je bolest misli, tela i duše. Nije lako nositi se sa time. No ide dalje. Ponekad dobije neku nadu, sledećeg momenta se vrati na staro. Očekuje pomoć negde a ne zna ni gde ni od koga.
Stigne do dana kada shvati da ovako više ne može. Boji se sebi da oduzme život a da preživljava poput biljke neće. Pomoći će ona sebi. Shvata ona kao bolest funkcioniše. Koliko god je steže, ruši te oklope. Zaustavlja polako krug. Ne može se stalno vrteti. Nema on tu moć. Bori se poput najjačeg ratnika. Ovo je najgora bitka, koja ju je zadesila.
Ona to može. Pobeđuje. Tokom borbe se menja, ali osmeh je tu. Želja sa životom se vraća. Svako vodi svoju bitku i misli da je njegova najgora.
