U životu će vam se često desiti da vas ljudi kritikuju bez ikakvog osnova, a posebno bez dobrih namjera. Takve kritike vam neće pomoći da postanete bolji ljudi, znači nisu konstruktivne i zbog toga se na njih trebate oglušiti. Lakše reći nego učiniti, zar ne? To je isto mislila i blogerka Glennon Doyle Melton kada je počela da objavljuje svoje priče na Internetu. Uopšte nije bila spremna za sve ružne komentare kojim su je svakodnevno bombardovali čitaoci.
“Osjećala sam se kao da propadam kroz otrovnu rupu prepunu zlobnih komentara. Napadi na mene su bili veoma lični i mnogo su me boljeli. Pored bola, osjećala sam i sram zato što sam odrasla žena i feministkinja. Zaklela sam se da ću biti glasna i ranjiva bez obezira na posljedice, a to je značilo da mi ne treba biti stalo do toga šta ljudi misle. No, stalo mi je. Kada sam pročitala sve te ružne komentare, poželjela sam da povučem sve što sam otkrila i da sa svojom porodicom odem u prašumu gdje nema Interneta i gdje bi jedina opasnost od otrova bili gmizavci”, iskreno priča Glennon.
Naravno, to nije bilo moguće, pa je naredna 24 sata provela u krevetu. Sutradan je samu sebe natjerala da ustane i nazove svoju sestru. Plakala je i žalila joj se da je uništila život i sebi i svojoj djeci i da ne zna gdje joj je bila pamet. Stalno se pitala zašto je to sve objavljivala. No, njena sestra je sa samo nekoliko rečenica uspjela da je smiri.
“Žene su godinama ućutkivali tako što su im govorili da su glupe ili histerične ili da nisu prave domaćice. Ako budemo stalno brinuli o tome šta svijet misli o nama ili šta treba da promijenimo prije nego što postanemo dovoljno vrijedne da podijelimo svoje ideje, nikada nećemo doći do stvari u svijetu koje treba promijeniti. Ne nasjedaj na to, Glennon. Kakve veze sva ta galama ima sa tvojim poslom?”, otvoreno ju je pitala sestra.
Glennon se duboko zamislila nad tim riječima i shvatila da je njena sestra bila u pravu. Njena uloga je bila u tome da progovori javno, da hrabro i sa mnogo ljubavi vodi druge. Nije htjela da dopusti da je kritike zaustave u tome i odlučila je da zanemari svaki budući zlobni i površni komentar. Javno istupanje nosi sa sobom mnogo negativnih komentara, ali ona danas shvata da 90% njih pripada u kantu za smeće.
Kada žena odluči da progovori javno o feminizmu suočiće se sa mnogim kritikama. Jedni će je napadati zbog njenog fizičkog izgleda koji nema nikakve veze sa onim o čemu ona piše. Biće tu komentara poput: “Farmerke su ti preuske”, “Kosa ti je predugačka za tvoje godine”, “Premršava si”, “Udebljala si se”, “Jesi li išla na tretman botoksom? Možda bi trebala” – sve to su srednjoškolske taktike kojima zavidni ljudi pokušavaju da ućutkaju tu ženu ili joj unište kredibilitet. Nemojte im to dopustiti.
Drugi ljudi će komentarisati vaše veze. Govoriće vam da ste loša majka zato što radite ili loša žena zato što ne radite. Neki će vas nazvati beskičmenjakinjom zbog toga što ste ostali u braku, a neki će vas smatrati bezosjećajnom gadurom zato što ste se razveli. Nemojte ih slušati. Vaš ljubavni život mogu kritikovati jedino osobe s kojima ste u vezi.
Biće i ljudi koji će vas kritikovati zbog toga što jeste. Glennon se požalila prijateljici na to da je čitaoci optužuju da je mentalno bolesna, da je alkoholičarka, da se udala samo zato što je ostala trudna, da je melodramatična i ambiciozna. Prijateljica ju je prekinula u po rečenice riječima “To je užasno, Glennon, ali zar sve to nije istina?”. I Glennon je shvatila – da, to je sve tačno! Ona je zaista takva, ali i dalje može da dijeli svoje mišljenje sa drugima. Ne zato što je savršena već zato što i nesavršene žene mogu da progovore javno. I zato se više nije obazirala na te komentare.
I na kraju, postoje komentari zbog kojih se sve isplati. To su dugački komentari od ljudi sa dobrim namjerama koji opširno pišu o tome šta im se svidjelo kod vaših priča. Ponekad su i brutalno iskreni, ali na njihove komentare uvijek trebate biti otvorenog uma i zapitati se da li možda postoji drugi način na koji možete da razmišljate o stvarima o kojima pišete? Ne zauzimajte odmah odbrambeni stav već budite radoznali. Tako ćete postati bolja osoba i bolji pisac. Fokusirajte se na te konstruktivne kritike i zanemarite one zlobne komentare.
Sjetite se onih mudrih riječi: “Da biste izbjegli kritike, ne radite ništa, ne govorite ništa i budite ništa”. Nemojte biti ništa. Glennon je svjesna da se žene danas suočavaju sa velikom mržnjom prema njima i da moraju podići svoj glas, iako nikad nije bilo strašnije da to učine. No, ona je odlučna u tome da nikada neće na ružan način kritikovati druge žene i da, ako već komentariše, držaće se suštine i učiniće to nježno. Bilo bi divno da svi tako razmišljamo, zar ne?
Izvor: Huffington Post
