Iran je ukinuo policiju za moral nakon više od dva meseca protesta izazvanih hapšenjem Mahse Amini zbog navodnog kršenja strogog ženskog kodeksa oblačenja u zemlji, prenela je 4. decembra agencija AFP pozivajući se na lokalne medije.
Povod za masovne proteste koji su se proširili i van granica Irana bila je smrt dvadeset dvogodišnje Mahse Amini, Iranke kurdskog porekla nakon hapšenja zbog navodnog kršenja islamskog zakona o obaveznom nošenju marame.
Mahsa Amini je preminula 16. septembra, tri dana nakon što je uhapsila moralna policija u Teheranu.
“Policija za moral nema nikakve veze sa pravosuđem i ukinuta je”, rekao je državni tužilac Mohamed Džafar Montazeri, a prenosi agencija ISNA.
On je tu izjavu dao na verskoj konferenciji kao odgovor na pitanje jednog od učesnika “zbog čega se policija za moral ukida”, navela je u izveštaju agencija ISNA.
Prema podacima boraca za ljudska prava, najmanje 450 ljudi je ubijeno, a više od 15.000 privedeno u vladinim akcijama protiv demonstranata.
Protesti u znak podrške ženama u Iranu organizovani su u prethodna dva meseca širom sveta.
Moralna policija, formalno poznata kao Gasht-e Ershad ili “Patrola za navođenje” osnovana je pod predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, da bi “širila kulturu skromnosti i hidžaba”.
Jedinice su počele da patroliraju 2006. godine.
Najava njihovog ukidanja usledila je dan nakon što je Montazeri rekao da “i parlament i pravosuđe rade (na pitanju)” da li je potrebno promeniti zakon koji zahteva od žena da pokrivaju glavu.
Predsednik Irana Ebrahim Raisi izjavio je u televizijskim komentarima 3. decembra da su iranske republikanske i islamske osnove ustavno ukorenjene, “ali da postoje metode za sprovođenje ustava koje mogu biti fleksibilne”.
Hidžab je postao obavezan četiri godine nakon revolucije 1979. koja je zbacila monarhiju koju podržavaju Sjedinjene Američke Države (SAD). Tada je uspostavljena Islamska Republika Iran.
Policajci za moral su prvobitno izdavali upozorenja pre nego što su počeli da hapse žene pre 15 godina.
Odrede za poroke obično su činili muškarci u zelenim uniformama i žene obučene u crne čadore, odeću koja im pokriva glavu i gornji deo tela.
Uloga jedinica je evoluirala, ali je uvek bila kontroverzna čak i među političarima koji su se kandidovali na predsedničkim izborima.
Norme odevanja su se postepeno menjale, posebno pod bivšim umerenim predsednikom Hasanom Rohanijem, kada je postalo uobičajeno da žene na ulici nose farmerke sa širokim šarenim maramama.
Međutim, u julu 2022. njegov naslednik, ultrakonzervativni Raisi, pozvao je na mobilizaciju “svih državnih institucija za sprovođenje zakona o maramama”.
Raisi je tada optužio da su “neprijatelji Irana i islama gađali kulturne i verske vrednosti društva širenjem korupcije”.
Uprkos tome, mnoge žene su nastavile da krše pravila, posebno u većim gradovima.
Iranski regionalni rival Saudijska Arabija je takođe angažovala policiju za moral da sprovede pravila oblačenja žena i druga pravila ponašanja, da bi od 2016. minimalizovala njenu ulogu u nastojanju da se distancira od strogog imidža koji prati tu islamsku državu.
