Proteže se u tom svemiru svašta – od nametnutih stvari poput vlastitog imena u ženskom rodu, davanja najčešće očevog prezimena (i davanje maminog je takođe nametnuto), bušenja ušiju (mnogi se protive ovome, ali ne prepoznaju u svom ponašanju mnoge druge nametnute obrasce koje kače detetu oko vrata), oblačenja u određenu garderobu (suknjice, helankice, majice na bretele; primetite umanjenice) određene boje i dezena (pink, crveno, cvetići, mašnice, volančići), preko davanja tačno određenih igračaka (lutke, usisavači, kuhinjice, šerpe, lonci, poklopci, bebe) koje to žensko dete pripremaju za budućnost i uloge (domaćica, supruga, majka, brižna, dostupna) koje je navodno čekaju (ili koje bar treba da je čekaju da ih igra), pa sve do kasnijih uloga koje se jedna s drugom isprepliću i često zavise jedna od druge i ne samo da zavise, nego ometaju jedna drugu (majčinstvo koje ometa karijeru i majčinstvo koje ometa karijera).
Kad si žensko, u samom startu te uče da je lepota važna, da je uređivanje važno. Ne objasne ti odmah za koga je to važno i zašto, šta time dobijaš, šta gubiš i koja je poenta svega toga. To ti prećute delom jer kriju, a delom jer ni njima samima nije najjasnije baš šta se tu zbiva. Ali znaju da kad si curica (umanjenica, dakako) onda je lepo da imaš dugu kosu, idealno da su loknice, da se na te loknice stavljaju ukrasne gumice i mašnice, rajfovi, trakice… Samo da se postojeće stanje ukrasi.
Žensko kao ukras. Za koga se to žensko dete ukrašava? Kome da bude lepo?
Onda to žensko dete tako raste i raste i naraste. U šta naraste? Naraste u ženu koja je usmerena na svoj izgled toliko da više nije ni svesna da sve to što radi je, ustvari, određeni napor. Pitajte bilo koju ženu smatra li da je čupanje obrva napor. Odlazak na depilaciju ili depiliranje u kućnim uslovima podrazumevajuće su stvari o kojima se ne promišlja i koje se ne propituju. Jer neće valjda dlakava kroz život? Nije lepo. Kome?
Naravno da u sve ruke umeša i podrži sve to – industrija lepote. To je sistem jako dobro osmišljen, sistem koji na sve ima odgovor, sistem koji sam osmislili pitanje i na njega odgovor, izmisli problem, pa onda ponudi magično rešenje. Krenimo od gore.
Kosa – farbe sa magičnim uljima za negu kose, šamponi koji čuda čine samo jednim pranjem (i zato su svi muškarci u redu kod ove koja pere kosu baš tim šamponom), nema peruti, niko ne voli perut, nadogradnja kose, ono kad preko noći imaš bujnu kosu. Obrve – počupaš svoje da bi platila iscrtavanje, u zavisnosti od doba, u igri su tanke, deblje, ali nemoj da su kockaste na početku, to samo seljanke rade. Oči – zategni kapke, nemoj da imaš kese ispod očiju, nemoj da je sivo oko očiju, nauči izvući crtu ravno, nemoj da se u naborima nagomila te senke, izgleda prljavo. Lice – izbendaj dobro taj puder (ili šta se već blenda), ne budi seljanka, pa da ti se vidi rub pudera na prelazu sa lica na vrat, maskara sa zavrnutom četkicom, silikonskom četkicom, za volumen, gustoću, visinu, dužinu.
Sise – nemoj samo da vise, ako su male, bilo bi dobro da su malo veće, ako su velike, bilo bi dobro da su malo manje, nemoj dekolte, jeftino je, šta se zakopčavaš do grla k'o časna sestra, maži dekolte kremom, bitno je da ta koža se održava, sunčaj se ravnomerno, nemoj da imaš tragove.
Stomak – neka bude osunčan. I ravan, dakako.
Kukovi? Što uži to bolji. Iako u poslednje vreme se pojavljuju ti neki iks-el modeli, pa malo pomrse konce ovim ravnijim, ali i ti iks-elovi su našminkani, glatki i slatki.
Prepone – mora biti bez dlaka, jako se bojimo dlaka i jako ne volimo dlake. Naše dlake. Naše rođene. I tu imamo frizurice – koje plaćamo, naravno. Vosak, žilet, laser. Dlake iznad usne. Noge – ni slučajno s dlakama. I tu ih se bojimo. Najviše ih mrzimo pod pazuhom, toliko ih mrzimo da smo izmislile i lažemo same sebe da je uklanjanje dlaka ‘higijena’, a ni ne znamo koja im je svrha tu pod pazuhom. Nema veze, bitno je mahati okolo higijenom i lepiti pod pazuh deziće u spreju, s kuglicom, u stiku, gelu. Brijemo britvicama noge i pazuh pre izlaska napolje. U stanu možemo biti dlakave, ali napolju… Ne. Zašto?
Šminka, kreme za lice, telo, noge, ruke, dezodoransi, parfemi, sprejevi za kosu posle sunca, pre sunca, na suncu, po zimi, za lokne, za ravno, za masno, za suvo. Sa faktorima od 1 do 500. Zaštitnim faktorima, jasno. Jer žena je uvek tu da se zaštiti. Jeste primetile reklame za muški i ženski dezodorans? Ista stvar, samo razlika u mirisu. I reklami. Jer on je snažan, magnum, on razbija neugodne mirise, a njoj treba zaštita od neugodnih mirisa. Razbijanje i zaštita, baš se lepo nadopunjuju. Protiv starenja. Čak ne ‘protiv znakova starenja’ nego ‘protiv starenja’. Šta? Namažem lice tom magičnom kremom i promeni mi se datum rođenja u osobnoj iskaznici? Trebam izgledati mlađe. Zašto? I kome? I šta znači ‘izgledati mlađe’ ako moje lice staro 33 godine izgleda nenašminkano mlađe od lica one koja ima 18 i našminkano je kako bi, gle sad apsurda, izgledalo starije. Ko tu koga zajebava? Ona sa 18 treba izgledati starije, a ja sa 33 – mlađe?
Takva kakva si nisi dovoljno dobra, pa ti evo to i to da budeš dobra.
Negde sam pročitala da žena postaje slobodna onog momenta kad prestane da se šminka. Eto, nisam ni bila svesna da nikad nisam ni bila zarobljena. Dobro je znati.
Znojenje. Državni neprijatelj broj 1. Prirodni proces kao neprijatelj broj 1. Nedobog da se vidi znoj, a majica siva. Zato je najbolje, čak preporučljivo, jer reklame znaju šta je preporučljivo i zdravo, naravno, da se ne znojimo i to 48 sati. Namaži i budi suva. A prethodno plati. Plati da budeš suva, čak i ako na kraju ne budeš.
Nokti. Kockasti, ovalni, u špic. Lak za nokte, podloga, baza, ulje, olovka, gel, frenč, lampa, nadogradnja.
Celulit. Ta pojava predstavljena kao najveći neprijatelj žena. Ta pojava koja nikad nikog ubila nije. Ta pojava koju je industrija izmislila kako bi uvalila ženama tretmane, kreme, losione, gelove, masaže i slično. Ta pojava koja vrlo kvalitetno skrene pažnju ženama sa bitnih stvari. Jer dok se bave celulitom i stiskanjem kože, život pored njih prolazi, poskupljuju benzin i zdravstveno osiguranje, ali ko će o tome da razmišlja kad je tu celulit! Niko ne voli da gleda narandžinu koru na dupetima žena, naravno. Jer kad izađeš napolje, nisi izašla da prošetaš i udahneš zrak, nego da ne vidiš celulitno dupe. Naravno, u tu priču ulete muškarci da nam objasne kako, eto, oni to ne vide i ne treba time da se opterećujemo. I tek tada taj stav postane jasan – kad ga muškarac izgovori. Jer mora nam biti važno šta oni vide, kako ćemo bez njih, zaboga?
Nikad se više nije pričalo o unutrašnjoj lepoti i o tome kako je lepota u oku promatrača, a istovremeno nikad more proizvoda za uljepšavanje nije bilo veće i prostranije nego danas.
Često se zapitam – šta bi bilo kada bi sve žene sveta svoju energiju, vreme, pažnju i novac koji usmeravaju na svoj vanjski izgled usmerile na neke druge stvari. Kako bi svet izgledao? Da li bi bio dosadnije ili bolje mesto za život? Da li bi žene bile opuštenije tada nego što su to sada?
