„Lemonade“ je premijerno prikazan u aprilu 2016. godine u formi jednočasovnog filma na HBO kanalu. U pesmama peva o prevari, izdaji, opraštanju i pomirenju, što fanovi povezuju sa nagađanjima da je njen muž Džej Zi godinama vara. Ali, ovo je takođe i snažan omaž tamnoputim ženama u Americi, priča o njihovom iskustvu, o njihovom svakodnevnom preživljavanju u mizoginom svetu gde ih marginalizuju ne samo belci, već i crni muškarci.
Da je došlo do novog poglavlja u njenoj karijeri, Bijonse je najavila u februaru objavljivanjem nove pesme „Formation“, čiji tekst govori o pokretu „Životi crnaca su važni“ i policijskoj brutalnosti u SAD-u. Spot sadrži scene poplavljenog Nju Orleansa nakon uragana Katrina posle kojeg je tadašnji predsednik Džordž Buš optužen za „nebrigu o crnom stanovništvu“. Takođe, prikazani su policajci pod punom opremom, koji na kraju snimka podignu ruke kao da se predaju, a onda se kamera okrene prema grafitu na zidu na kojem piše: „Prestanite da pucate u nas“.
Samo dan posle premijere spota pesmu je izvela na poluvremenu finala Superboula, gde je definitivno ukrala šou engleskom bendu „Koldplej“. Društvene mreže bile su preplavljene reakcijama. Neki su je optužili da je protiv policije, zagovarali su njen bojkot, a ispred središta NFL-a u Njujorku organizovani su čak i protesti protiv njenog „rasističkog“ izvođenja na Superboulu. Drugi su bili oduševljeni tvrdeći da je dala „lekciju iz istorije“ gledaocima.
Ovaj album nije njen prvi izlet u feminizam i politiku. Još kao članica grupe „Destiny's Child“ Bijonse je izjavila da zajedno sa Keli i Mišel želi da bude uzor mladim devojkama. Već sa njihovim drugim albumom i pesmama kao što su „Bills, Bills, Bills“, „Say my name“, „Independent Women (Part I)“ počele su da šalju jasne poruke o ženskoj snazi i nezavisnosti od muškaraca. I pošto je krenula solo Bijonse je nastavila da promoviše ideju o ženskoj moći. „Mislim da sam feministkinja, na neki način. To nije nešto što sam svesno odlučila da ću biti“, kazala je Bijonse za „The Daily Mail“ 2010. godine.
U nekim od svojih ranijih pesama progovara upravo o rodnoj nejednakosti i očekivanjima koja se nameću ženama („Pretty hurts“ i „***Flawless“), i za razliku od mnogih drugih slavnih žena, Bijonse se ne boji koristiti reč „feminizam“. Da misli ozbiljno potvrdila je nastupivši u avgustu 2014. godine na dodeli MTV nagrada ispred video bima s kojega se moglo pročitati reč feminist i poruka iz govora „Svi bismo trebali biti feministi“ nigerijske književnice Chimamande Ngozi Adichie.
Međutim, većina je ne prihvata kao feministkinju, jer žena koja peva „If you liked it, then you should have put a ring on“, koja je svoju turneju nazvala “Šou gospođe Karter” po svom mužu (pritom poznat po svojim mizoginim pesmama) i koja se u svojim spotovima često pokazuje u izazovnim izdanjima, ne može da bude feministkinja. I dok Eni Lenoks tvrdi da Bijonse borbu za ženska prava koristi za sopstvenu promociju, književnica Tamara Vinfri Haris u svom autorskom tekstu objavljenom na portalu „Salon“ je brani. Smatra da njeno „slavljenje“ sopstvenog tela ne mora da se tumači samo kao seksualno i zaključuje: „Kritikovanje vrckanja guzom pop pevačice oslikava nelagodnost našeg društva tamnoputim ženama – i njihovim telima.“
Istorijski gledano, tamnoputa žena je bila gotovo uvek prezentovana kao seksualni objekat i ovo može da objasni zašto se Bijonsina seksualnost posmatra drugačije od seksualnosti Madone na primer, koja je hvaljena za slične izazovne nastupe. Za razliku od Bijonse, Madona nije „nepromišljena“ zbog svoje drske seksualnosti (nastupanje u donjem vešu, simuliranje seksa na bini), već je feministička ikona koja pomera granice prihvatljive ženstvenosti. Tako bi trebalo posmatrati i nastupe Queen B objašnjava Trudi u svom autorskom tekstu objavljenom na „Gradient Lair“. Svojim provokativnim nastupima i spotovima ona u stvari kritikuje američku kulturu koja neguje evrocentrične standarde lepote koja obuhvata ne samo ten, teksturu kose, boju očiju, već i koji oblici tela su prihvatljivi. I ne samo to. Bijonse na taj način poručuje tamnoputim ženama da se ne stide svog tela i da vole sebe.
No, ako njene provokativne nastupe možemo protumačiti kao kritiku društva, za „fetišizaciju nasilja nad ženama“ nema objašnjenja. Pre nešto više od dve godine, sa svojim mužem Bijonse je na dodeli Gremi nagrada premijerno izvela pesmu “Drunk in love” u kojoj joj Džej Zi izgovara “I’m Ike Turner, turn up/Baby know I don’t play/Now eat the cake Anna Mae”. Stih je iz filma “What’s love got to do with it” koji govori o nasilju koje je Tina Turner (pravo ime Anna Mae Bullock) doživljavala od tadašnjeg muža. Međutim, oni taj stih nisu iskoristili za podizanje svesti o nasilju koje žene svakodnevno doživljavaju već su ga prezentovali kao način zavođenja (pesma je o seksualnom zadovoljstvu u braku, a pomenute reči najverovatnije upućuju na BDSM erotsko igranje uloga dominacije i pokoravanja). Ako imamo u vidu da je Bijonse samu sebe proglasila feministkinjom, zbunjuje to što je na pomenutom nastupu i sama zapevala sporan stih.
Kad se sve uzme u obzir ne čudi što gotovo svi imaju različita mišljenja o feminizmu jedne od najmoćnijih i najbogatijih žena današnjice. Jedni veruju da Bijonse ne razume šta stvarno znači biti feministkinja, dok drugi smatraju da svojim angažovanjem aktivno radi na stvaranju prostora u kojem tamnopute žene mogu jednako da raspravljaju o feminizmu. Ovo je važno jer efekat koji ima na svoju publiku i moć njenih spotova je ogroman – ona inspiriše i pokreće druge žene. Bez obzira na sve kontroverze koje je prate ona jasno daje do znanja da ne mora ništa da dokazuje, jer njoj ne treba prihvatanje da bi stvarala svoju muziku, svoju umetnost, vodila svoj život kako ona želi – ona je to što jeste i ima svoj put.
Maja Kojadinović
Izvor: iSerbia
