Čestitamo, vi ste imali normalne roditelje, a ne nasilnike ili ljude koji isisavaju svaku kap energije iz vas. Drago nam je zbog vas, a sada nastavite sa svojim životom. Nije sarkazam u pitanju, zaista nam je drago što postoje takvi slučajevi.
Ako ste pročitali naslov, osjetili napad anksioznosti i knedlu u grlu, vama se obraćamo. Znamo da znate zašto. Znate da nekada jednostavno nismo u stanju da održimo odnose sa ljudima koji su nam podarili život. Doslovno moramo da raskinemo sa njima, odvojimo se, razvedemo. A sve da bismo mogli da normalno funkcionišemo.
Niste usamljeni niti jedini kome se to dešava. Zaista nema potrebe da se osjećate krivima za to što se dešava, jer vi morate uraditi sve što možete kako biste zaštitili sebe, svoj razum i dušu. Sasvim je u redu da budete tužni, da vas pogađaju prizori srećnih porodica i njihovih magičnih momenata.
Znamo da će biti posebno teško za vašu djecu, jer neće imati porodične trenutke sa djedom i bakom, niti mjesto na kome će provoditi vikende i raspuste. Predugo ste priželjkivali i nadali se da će se nešto promijeniti. Ako je situacija ista cijeli vaš život, zašto bi se sada odjednom poboljšala? Milion puta ste odlučili da oprostite i zaboravite sve loše, da razmirice jednostavno budu iza vas i da se fokusirate na budućnost, ali se sve ponavljalo. Opet i opet i opet… A vi ste se umorili.
Nema više, doviđenja. Prekinete svaki kontakt sa njima i posvetite se sebi, bez repova koji vas vuku nazad. Ali znajte da nije jednostavno. Komplikovano je i za vas i za sve ljude u vašoj okolini. Ako ste u braku i imate djecu, komplikovano je za njih. Kolimplikovano je za vašu braću i sestre, rodbinu, komšije, prijatelje… Užasno se osjećate što u sve to uvlačite te ljude, ali je prosto nemoguće ostaviti ih van pa postaju kolateralna šteta. Porodični odnosi su strašno komplikovani, a vi ste upravo učinili još gorim. Ali morali ste, znamo.
Bilo je krajnje vrijeme da postavite sebe na prvo mjesto i da se na neke pozive ne javite. Više nikad. Da postanete imuni na manipulacije i maltretiranja koji su prouzrkovali vašu anksioznost. Koji su činili da stalno imate parče jabuke u grlu i slona na grudima. To je taj toksični efekat koji neki roditelji imaju na svoju djecu. Užasan je, brutalan i bolan. Niko ga ne zaslužuje, a mnogi se bore sa njim.
Prekid svakih veza sa svojim roditeljima (ili samo jednim od njih) je meta društvenih predrasuda i osuđivanja, ljudima je jako teško da razumiju ono sa čime se lično ne suočavaju. Šokiraju se kada čuju da vaši roditelji nisu pozvani na proslave niti ih obilazite vikendom. Čak ne znate da su prošle sedmice bili bolesni niti da su dobili novi posao. Ne znate jer vas ne zanima. Ne znate jer vam je potrebno da se spasite i posvetite svom životu, daleko od njihovih otrovnih pipaka. Da budete srećni i potrudite se da vaša djeca imaju bolje roditelje nego što ste ih imali vi.
