Naslov je bukvalni prevod rečenice na engleskom: ’’blast from the past’’. Više bi odgovaralo, ’’grom iz vedra neba’’, ali da pređemo na stvar.
U Beogradu je nedavno kao član jedne važne finansijske organizacije boravila gđica S. iz Italije. Imala je razgovore sa bankama o kreditiranju raznih investicionih projekata. Obišla je i nekoliko različitih kompanija i tako videla još nekoliko gradova u Srbiji osim Beograda. Iako je poseta bila poslovne i formalne prirode, bila je oduševljena ljudima koje je upoznavala. Pri kraju posete, na večeri koju su za nju i njene saradnike organizovali domaćini u opuštenoj atmosferi, pomenula je nekako oprezno i diskretno da je pre 18 godina upoznala u Rimu jednog mladića iz Beograda i onako nehajno izgovorila njegovo ime i prezime. Devojka koja je bila prevodilac, zamolila ju je da još jednom izgovori ime momka, misleći da ili nije dobro čula ili je neverovatna podudarnost u pitanju. Ponovila je i više nije bilo dileme.
Izgovorila je ime i prezime njenog brata! I dalje misleći da je slučajnost u pitanju, sa osmehom je rekla gđici S. da se njen rođeni brat koji sad živi u Njujorku tako zove. Nastavile su da se smeju i započele priču o tome zašto je u Njujorku i šta radi tamo. Devojka je rekla da je otišao iz Srbije 2000. posle bombardovanja u potrazi za boljim poslom i životom. Pokazala je u jednom trenutku njegovu sliku i tog trenutka se izraz na licu gđice S. sledio. Posle dvadesetak sekundi neprijatne tišine, uhvatila je devojku za ruku i kroz šapat izgovorila: ’’To je on!’’ Devojka je bila zbunjena. Doduše njen 12 godina stariji brat nije imao običaj da joj ikada spominje svoje veze.
S. je potom privukla devojku sebi i šapnula joj da je 18 godina čekala na ovaj trenutak, da sretne nekoga ko ima veze sa njenim bivšim momkom. Tako je devojka prevodilac te noći saznala za burnu vezu svoga brata. Uprkos ovom saznanju, bila joj je čudna tolika količina izliva strasti pa je svom bratu u jednom trenutku poslala poruku da trenutno sedi u restoranu sa S. K. iz Rima. Stigao je njegov ekspresni odgovor: ’’J….e nemoguće!’’ Gđica S. počela je da se raspituje, gde je i šta radi devojčin brat. Odgovorila je da već 17 godina živi u Njujorku, da je oženjen i da ima sina i ćerku. Da li pod uticajem vina ili emocija, S. je tražila da njih dve naprave zajednički selfi i da mu tu fotografiju sestra prosledi. Učinila je to, ali se on više nije javljao. Večera je završena. Srdačno su se pozdravile, razmenile kontakte, a S. je na rastanku tiho samo za njene uši, izgovorila da to nije prazno blebetanje, već da je njen brat neko ko joj je potpuno promenio poglede na život u najpozitivnijem smislu i da često pomisli na njega.
Devojka je odlazeći kući pomislila, da li je sve ovo sanjala… Jedna od glavnih osoba nadležnih za finansijski sektor u jugoistočnom delu Evrope i njen brat koji je živeo srednje pristojno u Njujorku, radeći kao diplomirani ekonomista u fabrici tepiha, gde je bio direktor prodaje, bili su nekada u vezi!
Sledećeg dana, bilo je tačno podne u Beogradu, zazvonio joj je telefon. Bio je to njen brat. Iznenadila se da zove tako rano, jer je vremenska razlika 6 sati, tako da je u Njujorku bio cik zore, 6 ujutro. Razgovor je započeo njegovom ljutnjom, kako mu šalje sliku usred porodične večere. Samo što se nije zagrcnuo! Potom je rekao sestri da mu ispriča sve detalje susreta, što je ona i uradila, naglašavajući da se sve vreme osećala kao da je u skrivenoj kameri. Sad je ona zatražila objašnjenje od svog brata koji joj je rekao da je boraveći tri meseca u Rimu upoznao S. koja je tada bila student kao i on. Razvila se burna veza. Morao je da se vrati u Beograd da obnovi vizu koja mu je isticala. Bio je to početak marta 1999. Stigao je u svoj grad, ali odeljenje za vize je privremeno obustavilo rad.
Pozvao je svoju devojku S. i rekao joj šta se dešava. Njoj je cela ta situacija bila neverovatna. Predlagala je da ona dođe u Beograd i da se venčaju i da on onda u Italiji zatraži boravišnu dozvolu. Preduhitrio ih je 24. mart i prekinuo svaku mogućnost da ona dođe ili on izađe iz zemlje. Ubrzo je mobilisan i neko vreme nije mogao da koristi sredstva komunikacije. Posle deset dana, pozvao je svoje roditelje i pitao da li ga je neko zvao iz Italije. Odgovor je bio ne. To ga je zabolelo više od trenutne situacije u kojoj je bio. Vremenom je bio u mogućnosti i da proverava svoj mejl. Nikakve poruke nisu stizale. Hteo je da joj piše, ali valjda je ona ta koja je trebalo da se javi i brine. Posle tačno mesec dana stigla je njena poruka na mejl kako je užasno zabrinuta, da stalno plače i da su joj roditelji zabranili da mu se javlja i da prekine tu vezu jer je nemoguća. Ona ih nije poslušala, voli ga i dalje i nada se da je sve u redu.
Tvrdoglav po prirodi, ova poruka koju je čekao mesec dana ga je još više ražestila i čvrsto je rešio da joj se više nikada ne javi. Njene poruke stizale su još neko vreme, ali je on bio neumoljiv.
Sestra ga je pitala, da li hoće da joj pošalje njegov kontakt, a on je posle kratkog razmišljanja uz smeh odgovorio: ’’Ipak ne… tek sad smo dva nespojiva sveta. Ona finansijski funkcioner svetskog kalibra a ja tepih majstor…Ljubi te bata i odoh ja među moje ćilime…’’
Izvor: AllME
