Naime, vraćala sam se sa odmora, autobusom, imalo je mesta pa sam otišla do poslednjeg sedišta na kome je sedeo još samo jedan čovek, recimo 30-40 godina star. Razmenili smo par reči, nakon čega je vozač ugasio svetla i ja sam ubrzo zadremala.
U par navrata mi se učinilo da sam ga pipnula nožnim prstima i misleći da ga možda guram i smetam, skupljala se još više u svoj fetus položaj. Opet sam zadremala, ali za svega nekoliko trenutaka iz sna me budi njegova ruka na mojim kolenima.
Njegova ruka na MOJIM kolenima!!
Eeeej, neko se drznuo da bez odobrenja i pristanka, stavi svoju ruku na moje koleno!!! Bila sam užasnuta i šokirana. Ne postoje reči kojima bih opisala koliko sam se ranjivo i izloženo osetila u tom trenutku. Tresući se, skupljala sam svoje stvari, odbrusila mu nešto kroz zube i otišla u prednji deo autobusa.
Nastavila sam da se tresem i narednih pola sata, dok je moj šok i nelagodu, preplavljivao osećaj besa. Kada sam se sasvim pribrala, otišla sam do vozača i prijavila uznemiravanje. Na moje oduševljenje vozač je ubrzo zaustavio vozilo i bezobraznog skota izbacio napolje, koji je u tada bio manji od makovog zrna.
Putovanje smo nastavili bez njega..a ja sam danima posle toga premotavala situaciju u glavi i razmišljala koliko sam sreće imala, sreće što je pun bus, što je vozač odmah odreagovao… I naravno o tome koliko devojaka nije imalo sreće..koliko njih je bilo na sličan način uznemiravano, silovano, ubijeno…?
Iako bez posledica, to što se desilo je strašno, užasno i na mene je ostavilo izuzetan utisak… Nikako ne smemo dozvoliti da bilo koji akt učinjen protiv volje i pristanka određenog lica, prođe bez osude društva i nekažnjeno.
Bilo da ste žrtva ili svedok uznemiravanja, molim vas nemojte ćutati na ovakve stvari, uradite bilo šta, samo ne ćutite. To što se neki kreten osmelio da vam dobaci, da vas pipne, štipne ili šta god drugo, a da vas uznemirava i čini da se ne osećate bezbedno i prijatno, nije vaša sramota i ne niste krivi sve i da ste u minjaku, štiklama, sve i da ste goli prošli ulicom, vaše telo je vaša stvar i samo vi odlučujete šta ćete sa njime da radite.
Prijavite slučaj nekome, prolazniku, vozaču autobusa, radnici na kasi, konobaru u kafiću, policiji.. tražite pomoć i zaštitu, ali nemojte ćutati. Ćutanjem ih štitimo. Ćutanjem povećavamo šansu da, ako ne mi danas, neka druga devojka/žena sutra strada. Zaustavimo krug nasilja, tako što ćemo reagovati, reagovati i na “najsitnije” povrede dostojanstva i integriteta jedne ličnosti.
U Krivičnom zakoniku piše : “Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.”
Takođe piše da ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od šest meseci. Da ne govorim o ozbiljnijim stvarima kao što su obljuba, silovanje i slično… Dakle sankcije postoje, mogu odgovarati pred zakonom.
Zato vas molim da razgovarate sa svojim drugaricama, sestrama, devojkama, majkama… odgovor na nasilje nije okretanje glave, hajde da se potrudimo da sebi stvorimo iole normalnije i bezbednije okruženje za život.
“Iskreno, volela bih da se društvo izmeni taman toliko da se muškarci više plaše društvene osude za to što uvrede ili udare ženu, nego što žene slomi sramota i tuga što ih je neko uvredio ili udario.”
Preuzeto uz Janinu dozvolu.
