Razbija dosadu.
Seks daje drugi ugao gledanja na stvari.
I menja dimenziju.
Otvara neke nove horizonte. Možda samo privremeno, a možda i ne.
Olakšava život, bar dok traje. Seks, ne život.
Pročišćava sinuse i odblokira čakre.
Seks je komunikacija. Druženje. Razmena ideja, energije, mišljenja. I fluida, dakako.
Rešava stres i bolove, čak i one menstrualne.
Diže svašta, pa i imunitet.
Umara.
Pomera granice.
I služi da upoznaš pre svega sebe, a onda i tu drugu stranu. Ili druge strane, zavisi koliko nas ima.
Zna nekad seks izazvati i te neke lošije emocije i stanja poput pokajanja, žaljenja, praznine.
Seks mi igra značajnu ulogu u životu.
Seks mi je balans. Nekako mi poravna ono što sam izvan seksa s onim što sam u seksu.
Izvan seksa, u tom nekom svakodnevnom životu sam dominantna ženka, vladam i kontrola mi nije strana.
Prilično sam glasna i uvek nekako zauzimam prostor gde god da se nađem. I sijam punim sjajem.
S druge strane, u seksu sam uglavnom podložna.
Mala, sitna.
Ispunjavam želje.
Bez pogovora.
Stavljam se na raspolaganje.
Jednostavno – budem tu za nekoga.
I činim sve da udovoljim.
I dok udovoljavam, uživam.
Seksualno – tuđe potrebe stavljam ispred svojih.
Životno – svoje potrebe stavljam ispred tuđih.
I opstajem tako. Trajem. I dobro sam.
Prepoznala sam koji deo mi je važno da zadovoljim i radim to i tako.
Bila sam zbunjena.
Feminizam me je tu u velikoj meri uništavao.
Shvatala sam da je seks područje u kojem ja moram biti na prvom mestu, da je moje zadovoljstvo na prvom mestu. Tako sam ja doživljavala feminizam koji mi je bio izuzetno važan. Mislila sam da me pokušava naučiti uživanju, ali samo kroz tačno određene oblike ponašanja, unapred zacrtane od strane nekoga. Nisam se u tome prepoznavala niti pronalazila. Nisam bila sretna s tim. Jednostavno sam imala osećaj da se koprcam u svemu tome, osećala sam se nekako izbombardovano svim tim sranjima koja možda i nisu bila sranja, ali su svakako bila na meni neprimenjiva.
Činilo mi se kako feminizam insistira na ženskom egu kada je reč o seksu, pogotovo heteroseksualnom.
Imala sam ringišpile u glavi. Luna park sa sve svetlosnim efektima.
Bila ljuta na sebe što ne ispunjavam očekivanje, to neko očekivanje za koje sam mislila da treba da ispunim.
A onda sam nadošla. I shvatila da je meni važnije šta JA mislim i radim, kako se JA u tome osećam i plivam, a ne kako feminizam misli da ja treba da radim, mislim i osećam.
Danas, sada i ovde znam da feminizam u tom delu nije bio u pravu. Ali je uspeo ostati mi važan deo života.
Danas znam šta volim. Znam zašto to volim. I znam kako do toga da dođem.
I iako sam stvari postavila na način da sam ja tu za nekoga, i dalje se osećam poštovano u tom odnosu.
I znam koliko sam si važna dok usrećujem nekoga seksualno.
I znam koliko se hranim tuđim zadovoljstvom. (S)kroz sebično. A ipak nesebično.
I znam da ništa ne moram.
I znam da to želim. Najiskrenije želim.
Sretna sam tako. Pa dokle ide.
A vi? Kako ste?
