Kada sam studirala i došla bi “sezona ispita”, kome god sam se žalila da mi je teško, da ne spavam noćima, da sam na rubu ludila, svi su govorili da se samo zaintatim, da ustrajem, da se isplati, da se malo pretrpim, da će proći i kasnije ću biti sretna kada vidim rezultate. Niko mi nikada nije rekao da je najpametnije da odustanem od fakulteta, jer je sve to previše stresa.
Međutim, kada dojiš, na svaku najmanju pritužbu da si umorna i da ti je teško odmah kreću komentari:
“Moraš misliti na sebe, sebi si na prvom mjestu!”
“Dojenje treba da bude uživancija, a ne ovako!”
“Pokušala si, ne ide, moraš ti biti odmorna!”
“Dijete osjeti tvoju nervozu, bolje da si ti sretna nego da mu stres preko mlijeka prenosiš!”
Dojenje je očito samo opcija kada je bez problema i kada ništa ne moraš žrtvovati da bi ga ostvarila. Čim zahtijeva mali napor, to je znak da treba odustati.
Ali istina je – sve što vrijedi u životu će zahtijevati neku žrtvu. Zašto je prihvatljivo biti iscrpljen i ne spavati noćima zbog ispita, a nije prihvatljivo to proći radi hranjenja svog djeteta? Dojenje nije uvijek lako, ali zar mora biti da bi odlučili istrajati?
Za sve vas koje ćete i ovu noć zanoćiti budne i jutro dočekati budne – to što radite je neprocjenjivo. Svaka vaša kap se ugrađuje trajno u zdravlje vašeg djeteta. I ovo će proći i doći će neki bezbrižniji dani. I jedno vam sigurno mogu reći – ima ljudi koji neće imati koristi od svoje diplome, ali nema djeteta koje neće imati koristi od dojenja.
Autorka teksta, Lejla Pi Pehlivanović, volonterka pri inicijativi Dojenje je in
