Nemojte ovo raditi djeci. Ni sebi.

Na putu ka školi mama daje ćerki gomilu nepotrebnih saveta.

Znam da, kao svaka mama, želi da devojčica izraste u disciplinovanu, organizovanu i odgovornu osobu i pokušava da postavi “čvrste temelje”. Isto kao što znam da će jednoga dana shvatiti da su ti temelji zapravo negde u Košutnjaku gde su nekada igrale odbojku, u nekom bioskopu gde su se cerekale jedući kokice, nekom prolećnom danu kada su lizale sladoled i biciklom vitlale krugove oko Ade.

To što je upoređuje sa drugom decom i vrši pritisak da mora više, bolje, snažnije, samo je udaljava od cilja. Jer ništa ne mora. Ili ne može…

U svoj toj želji da od svoje dece napravimo uspešne ljude zaboravljamo važne stvari. Pouzdan način da ih izgubite je da zahtevate od njih više… Jer oni uvek daju sve od sebe…

Ako ste u životu imali sreće da se družite sa ljudima u čijim kućama nije ništa u savršenom redu, ali je ljubav toliko očigledna da vam se čini da možete da je namirišete, sapletete se o nju i opipate je, znate da više od toga ne postoji. I da to nema nikakve veze sa tim koliko su oni koji tu žive uspešni, nego sa tim koliko se poštuju i vole.

Ne postoji nesrećnije dete od deteta koje zna da nije ispunilo očekivanja roditelja.

Osim roditelja koji zna da nije ispunio očekivanja deteta.

Uzalud potraga, ne postoji savršen život, partner, savršen dan… U jedno sam sigurna, ako želite da izgubite ljude oko sebe, zahtevajte od njih da budu savršeni, to je najlakši način.

Ili još bolje, pokušajte vi da budete savršeni… Znam o čemu govorim.

Godine sam potrošila pokušavajući to da ispravim…