Što b’ rekla moja Jelena: Jebo ga led, dokle?
Ne sporim ja da nas nisu učili to samovoljenje i samonježnost. Samo uzmite u obzir da smo kao i počeli da normalno razgovaramo o seksu.
Masturbaciju zagrebali nismo. No nije to tema.
Htjela sam reći: BRINITE MALO I O DRUGIMA.
Empatija je božanska stvar, eliksir života, teret težak kao slon, ali od njega jača onaj najvažniji mišić.
Ne bukvalizujte: Nisam rekla:
Prostri se po podu da te gaze.
Nisam rekla:
Zaboravi sebe, sva se daj svima i onda pričaj i kukaj kako si sva tudja.
Rekla sam: budi tu za druge.
Ne samo deklarativno. Već rukama, kutlačom, mozgom, konkretnom akcijom, vremenom.
Budi.
Tu.
Briga nije samo izgovoreno: “Znaš, mislim da bi trebalo da odmoriš.” Umorni ljudi to znaju.
Briga nije samo gomila opštih mjesta u rečenicama izgovorenim malo tišim tonom.
Briga je i akcija. Zagrljaj. Skuvan ručak. Omiljeni cvijet. Poziv u bioskop. Čuvanje djeteta. Odlazak zajednički po nalaze. Otkazano šta god treba ako si u trenutku nekom potreban.
Briga je topao kolač s višnjama.
Domaći med.
Plaćen trening.
Plaćen sat kod terapeuta.
Briga je kad samo slušaš, bez da imaś savjet.
Briga je kad ne podsjećaš na ono što boli, već pokušavaš da nadješ ono što olakšava.
Ne dajte na sebe.
Ali dajte sebe onima koje volite i koji vole vas.
U potpisu: Brankica x 12 vidjena Lolinim pogledom kroz kameru.
