Kao što je važno znati koliko Marko i Jovan zajedno imaju jabuka, tako je važno znati kako sprečiti neplaniranu trudnoću, zaštititi se od polno prenosivih bolesiti, znati kako naše telo funkcioniše i biti svestan prava koja imamo nad svojim telom.
Mislim da je pogrešno razumevanje značaja seksulanog obrazovanja jedan od problema zbog kojih ono nije deo formalnog obrazovanja.
Seksualno obrazovanje nije PornHub.
Seksulano obrazovanje nije nemoralno nametanje sramnih tema.
Seksualno obrazovanje je društvena obaveza jer je seks deo života i dešava se bez obzira da li imamo ili nemamo obrazovni pristup ovoj temi. Samo ga treba dostaviti na način prilagođen uzrastu i na osnovu nauke.
Kako smo do sada učili o seksu, telesnom integritetu, polnom obrazovanju?
Nikako. Zapravo, jedan deo tinejdžera dobija jedan deo informacija od roditelja, vršnjaka i društvenih medija, ali to ne znači da su te informacije tačne, a u slučaju kada su roditelji edukatori, one su, uglavnom, i pristrasne. Ako na osnovno obrazovanje gledamo kao na ljudsko pravo, zbog čega i dalje adolescente isključujemo iz jedne sfere tog elementarnog obrazovanja?
Na času biologije, pre nekih 16 godina, nastavnica je lepo zamolila dečake da napuste učionicu i u dvorištu škole igraju fudbal, dok sa devojčicama obavi jedan razgovor. Razgovar je bio o menstruaciji. S obzirom na to da se i na fizičkom šapuće “pošteda”, šokirana sam što niko ne zna kako da pristupi četrnaestogodišnjim klincima i objasni im šta je, prokleta, menstruacija. Mislim, ljudi, to je kao da od dečaka i dalje krijete da nas na svet ne donose rode, a ti isti dečaci uveliko životare na PornHubu. Zašto menstruacija nije bila tema i za dečake?
Zar osećaj informisatnosti koji dobijamo pomoću formalnog obrazovanja ne pomaže pri donošenju sigurnijih odluka koje imaju zdravije ishode? To je kao i prelazak ulice na zeleno svetlo. Razlika je u tome što saobraćajna pravila ne obuhvataju i tabu teme, pa se tu nameće pitanje da li znanje treba ograničiti zbog stavova konzervativnog dela društva?
To što odbijamo da razgovaramo o seksu ne znači da se seks neće desiti. Naša je dužnost, kao društvo, da obrazujemo mlade generacije, a ne da se stalno vraćamo zatucanim normama i ponosno ističemo da nismo ni mi imali seksualno obrazovanje, pa šta nam fali?! Pa, je l’ stvarno ne vidite šta nam fali? Ne da nam fali svega, nego svedočimo dobrano odrasim ljudima koji ne znaju kako da reaguju na slučajeve seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja koji se povećavaju alarmantnom brzinom. Jasno vam je da adolescenti, a bogami i odrasi ljudi, ne znaju kako da kažu “ne” neželjenom dodiru? Jasno vam je da je devojka u apoteci, ispred mene, na moje oči, pitala da li postoje vaginalete koje izbace spermu ako ona neželjeno završi u njoj? Dakle, neko ima dvadeset i kusur godina i veruje da vaginalete imaju alarm za željeni i neželjeni ejakulat. I mi ćemo, svejedno, da se uzdamo u seksulano obrazovanje koje dobijamo od roditelja i kroz pop kulturu? Ja, svkako, verujem da je posebno važno da nam roditelju ukažu na sigurnost koju imamo unutar porodičnog doma, na poverenje, na otvoren i iskren odnos, ali koliko ćemo dugo još da verujemo da na taj način pravilno stičemo i seksualno obrazovanje? Jer, ako dobro pratim situaciju, roditelji pomažu deci da reše zadatak iz matemarike, ali ta dece i dalje redovno imaju časove matematike kao deo formalnog obrazovanja.
Znanje je za svakoga, a ovo koje nam svakog 1. septembra nedostaje tiče se zdravlja, seksualnosti, sigurnosti, identiteta, poštovanja, samoizražavanja i dinamike moći koja se u ovom društvu tako vešto zloupotrebljava. Seksulano obrazovanje nije učenje o seksu, kao prljavom telesnom činu, već o tome kako naša tela funkcionišu, o anatomiji, kontracepciji i pravima koja imamo nad svojim telom.
Društvo koje danas po novinama osuđujuće razvlači broj abortusa koji se u Srbiji obavi na godišnjem nivou je isto ono društvo koje se najglasnije buni kada pokrenemo temu o seksulanom obrazovanju.
