Voljela je nekad i praštala mnogo,
ti bi je shvatio, ali nisi mogao.
Plače, pati, srce ječi…
Vrišti joj srce, a usne šute.
A mogle bi usne;
eh kako bi mogle
da u ovoj noći tvoje ime slute.
Čovječe mili, shvati je malo
koliko bola je u to srce stalo.
Odavno je tužna napustila grad,
tebi u nepovrat ostavila dušu.
Nisi je čuvao, već ostavio sušu.
A kad bi mogla, ona bi sad
dala i srce svoje za ruke tvoje,
samo da se njene oči ne boje.
Nestalo bi tuge
ali srce rane bole,
a noći su duge,
dok te jedne crne oči vole.
Ali ne brini ti,
jaka je to žena.
Ni u tuđem srcu
te neće.
Ostat’ će samo bol i uspomena:
“Eh da je bilo sreće”
Konkurs organizuje Lola magazin i Jaffa napolitanke.
