LjudinajnovijeNaslovna vijestRadoznala Lola

Stefan Simić: Otrovni mentalitet malog grada

Blaženi su oni koji nikada ne shvate
Tragediju malog grada
Toliko srođeni sa njim, da ne znaju za bolje

Prenosimo Redakcija

Instagram

Ali kada osetite nešto od sveta, doživite mnogo šta, daljine, dubine
I vratite se
Vidite isti onaj začarani krug iz koga mnogi nisu nikad izašli
Vidite poraz, koji drugi predstavljaju pobedom
Ne znajući za bolje

I otrovni mentalitet koji svima nad glavom vijori
Ne puštajući drugoga da živi, voli i postoji

Sve se prati, a malo šta prašta
Gde su groblja najčešća mesta okupljanja
I dobar si tek kada te nema

Nekome je teško da živi negde zato što ne zna nikoga
Kod mene je obrnuto, teško mi je da živim
Zato što ih sve znam

Da ih ne znam, bilo bi mi lakše

Zato putujem, a malo ostajem
Da bi mi se zadržala u sećanju lica
Od kojih nisam doživeo neko veće zlo

Najteže je živeti u gradovima gde je sve uzaludno
I gde se nikada ništa ne menja
Osim iluzije da će da se promeni

Neće

Uverio sam se u to hiljadu puta
Tamo gde vlada policija, popovi i lopovi
Gde jedva da se čuje neki iskren glas

Nema zanosa

Osim još kod dece

Koju još nisu ubili u pojam, ali hoće
Samo se malobrojni izvuku

Zamislite kako je meni

Koji sam navikao da radujem ljude
Izvodim poeziju
Živim slobodu

Kome tamo to treba

Odmah si lud
Odmah ti nešto fali

Zato sam za mnoge nevidljiv
Samo dođem i brzo prođem
Ne očekujući ništa

Pre sam im se dokazivao, objašnjavao nešto
Javljao svima

Dugo već više ne

Imam svoj svet

Kome sam potreban, naćiće me
A ne da svima idem na noge

Više ne

Napokon sam odrastao

Napokon sam se dokazao

Pre svega sebi

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije