„Pričala sam joj o večeri kada je rekao: ’Mama, ti sjedni tu.’ Rekla sam joj da sam se malo nasmiješila i da sam sjela ’tu’. Uopšte nisam očekivala njenu reakciju. Rekla mi je: ’Ooh, puštaš mu da ti šefuje?!’ Ne sjećam se šta sam tačno rekla, ali sam se sigurno nekako branila. No, istina je – ja puštam svom malom djetetu da mi šefuje“, ispričala je Stefani za portal „Scary Mommy“.
Zbog tog razgovora Stefani se dobro zamislila i shvatila je da dopušta, kako kaže „svom malom tiraninu da joj šefuje“. Namjerno. Nikada nije tvrdila da je savršena mama i trudi se da ne osuđuje druge roditelje zbog načina na koji podižu djecu. Njoj je sve u vezi sa djecom još uvijek novo i zato želi da je ljudi saslušaju i puste da im objasni zbog čega dozvoljava svom malom djetetu da joj šefuje.
To podstiče samopouzdanje
“Nisam psihologinja, ali bih oštro isticala da su djeca koja šefuju puna samopouzdanja. Oni komanduju u svom govoru dvogodišnjaka na osnovu nezavisnog razmišljanja o svijetu iza njih. Oni stvari nazivaju pravim imenom, a to znači da preuzimaju kontrolu nad onim što znaju. Oni vode na najosnovnijem nivou. Trenutno nisu izmučeni svijetom punim izraza ’ne’ i ’to jednostavno neće uspjeti’ i tako su dražesni i strastveni“, objasnila je Stefani i dodala da ne bi željela da bude osoba koja će probušiti taj balon.
Kako kaže, svaki put kad posluša naređenje ona vidi kako njegovo samopouzdanje i samopoštovanje raste. S vremena na vrijeme ga pusti da vodi i živi po filozofiji „biraj svoje bitke“.
„Ako želi da sjedim pored njega na večeri, nosi svoje čizme za kišu u vrtić ili da gura dječija kolica za kupovinu kroz prodavnicu i svaki čas sruši nešto sa rafe zato što je veliki momak i ’on to može, mamice’, a meni treba samo jedna stvar – kul“, izjavila je Stefani.
To je prilika da nauči manire i druge stvari
„Znam da zvuči glupo i kontradiktorno, ali zaista je to prilika za učenje. Kada naređeni zahtjev ili instrukcija ne ispadne onako kako je očekivao, on će naučiti posljedice. Takođe, uči da sluša i posluša da ljubazno kaže ’ne’ kada vidi u ogledalu da ga pratim. Mislim da je šefovanje drugačije od drskosti. Ako mi odgovara ili je baš nemiran ili zauzima nepotreban stav ja mu objasnim zbog čega je takvo ponašanje nepristojno i neprihvaćeno, a zatim se fokusiram na nešto drugo ili odem“, objasnila je Stefani.
Stefani svog sina podstiče da koristi izraze ’molim te’ i ’hvala’ prije i nakon što uradi ono što on od nje traži. I, kako kaže, to stvarno djeluje, barem u njihovom slučaju.
To je prikladno za te godine
„Realnost je da mala djeca nemaju društvene sposobnosti da bi znali šta je šefovsko ponašanje, ali oni znaju šta znači da ih neko čuje. Oni prepoznaju kada mi roditelji poslušamo i to popratimo postupkom. Oni znaju šta znači kad traže nešto što žele čak i ako nisu shvatili ton ili zašto neprestano traže, a nas izluđuju pogotovo oni besmisleni zahtjevi – daj mi keks, ali ne keks. Ne radi se tu o moći. Vi ste roditelj i vaše dijete je i dalje dijete. Ovdje je riječ o modeliranju ponašanja za koje želimo da ga imitiraju. Čak i kada sam frustrirana i na rubu živaca ja se trudim da pokažem ponašanje koje želim da moje dijete kopira – a onda u sebi opsujem“, izjavila je Stefani.
Prije nego što je rodila, Stefani je mislila da su djeca koja šefuju razmažena i da su njihovi roditelji odustali od odluke da podignu pristojna ljudska bića. Prije nego što je i sama postala majka i Stefani je osuđivala roditelje čije je dijete šefovalo i tvrdila je da ona nikad neće biti takva majka. Kako sada kaže, nije razumjela koliko je užasno teško biti roditelj i poniznija je nego što drugi ljudi mogu i da zamisle.
