Svako od nas je jedinstven. A tako i treba da bude.
Opet se forsira(š). Ti. Ja. Mi. Neka tamo.
Svakih nekoliko mjeseci ili čak i manje nameće se neki novi životni stil.
Stalno to radite. Pažljivo odaberete šta ćete obući za neku zabavu i druge društvene događaje jer želite biti sigurni da izgledate moderno i privlačno u očima ljudi koji su tamo.
Oduvijek sam se trudila udovoljiti ljudima. Volim činiti druge ljude srećnima. Pretpostavljam da je to moja najveća i mana i vrlina. Generalno se uglavnom dobro prilagođavam situaciji i vjerujem u dobrotu u ljudima.
Gotovo sav period od početka septembra imali smo kompletnu ludnicu na nebu, sa t-kvadratom u promjenljivim znacima, a u ovaj petak i veliki krst.
Davno.
Nisam baš srećna zbog te činjenice, ali stvari stoje tako.
“Svaki put kad smo vani i nepoznata osoba daje kompliment mojoj kćeri o tome koliko su joj velike i lijepe oči, u sebi vodim psihičku debatu trebam li ili ne spomenuti njezin sindrom.”
Kada bih ja bila neko koga biste vi poslušali, kome biste dozvolili da vam skrati neke puteve, sačuva neke živce, spasi vas od par kutija tableta ili nečeg težeg rekla bih vam:
Srećna sam što sam trenutno među tri žene na plaži koje nisu uvukle kupaći u guzicu, jer taj urolani i na silu ubačeni kupaći sigurno žulja, a ja ne volim da me bilo šta žulja.
Naravno, i sinovima. I oni bi da budu lijepi, samo o tome manje pričamo.
