Zbirka sadrži 13 pjesama, a ovo izdanje, pored detaljnog i informativnog predgovora te komentara koji čitaoce vode iza kulisa prevodilačkih napora, nudi i mogućnost uporednog čitanja na engleskom i srpskom jeziku.
S rečju „poems” Džojs je izveo anagramsku igru, brz ali efektan trik, pretvorivši pesme u „pomes” (starofrancuska reč za jabuke), a dve reči „penny each”, približavajući ih ali i izbacujući slovo – n – pretvorio je u jednu, čime je otvorio prostor i uveo čitaoca da sam domaštava, pa i da po svojoj volji načini naslov.
Da bi se čitalac na neposredan način približio pesnikovoj nameri, treba zamisliti da je Džojs ovu knjigu tretirao kao zbirku od dvanaest pesama (zbirka se prodavala po ceni jednog šilinga, dvanaest penija, odnosno dvanaest franaka) i da je trinaesta pesma (u originalu „Tilly”) – trgovački pride, gratis na ukupnu ponuđenu (ili prodatu količinu), prema običaju irskih mlekadžija da mušterijama dospu dodatnu količinu mleka u posudu (irski: „tuilleadh”), običaj sličan engleskim pekarima da u tuce („baker's dozen”), koji se sastoji od dvanaest vekni, kao dodatak po pravilu dodaju trinaestu – navodi prevodilac Voki Erceg u predgovoru, pojašnjavajući neobičan naslov ove zbirke.
Džejms Džojs (1882–1941), jedan od najuticajnijih irskih pisaca i utemeljivača moderne književnosti, rođen je i odrastao u Irskoj, ali je ostatak života proveo na raznim mjestima u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj.
Među njegova najznačajnija djela ubrajaju zbirka priča „Dablinci” te romani „Portret umjetnika u mladosti”, „Uliks” i „Fineganovo bdijenje”.
Zbirka „Pomes Penyeach” je druga knjiga Džejmsa Džojsa objavljena u izdavačkoj kući Imprimatur. Godinu dana ranije, takođe u prevodu Vokija Ercega, objavljen je i „Đakomo Džojs”, za piščevog života neobjavljen rukopis, sačinjen od 50 poetskih fragmenata.
