Dobri roditelji iskoriste svaku priliku kada je dete uznemireno da odreaguju kao dobri emocionalni učitelji. Oni osećanja svoje dece shvataju veoma ozbiljno i uvek nastoje da tačno razumeju šta je povredilo ili uznemirilo njihovo dete.
Psiholog sa Harvarda Danijel Goleman napisao je knjigu „Emocionalna inteligencija”, koja već 20 godina važi za jednog od najboljih psiholoških bestselera.
Proučavajući životni put i uspeh 49 studenata sa Harvarda do njihovih srednjih godina, istraživači su ustanovili da akademci sa visokim koeficijentom inteligencije i najboljim rezultatima testova na koledžu, nisu bili posebno uspešni u životu u poređenju sa njihovim vršnjacima sa lošijim fakultetskim uspehom – niti u pogledu plate, niti u produktivnosti ili položaju u struci. A nisu imali ni više sreće u prijateljstvima, porodicama ili ljubavnim vezama. Drugim rečima, akademska inteligencija nije ih suštinski pripremila za životne probleme i stresove, a studentima koje je škola ocenila „peticom” život često daje „jedinicu”.
Polazeći od teze da je veliki deo čovekovog uspeha u životu i društvu određen faktorima koji nemaju nikakve veze sa inteligencijom – počev od društvenog statusa do puke sreće – psiholog i profesor na Univerzitetu Harvard Danijel Goleman napisao je knjigu „Emocionalna inteligencija”, koja je prevedena na 40 jezika i već dvadeset godina važi za jednog od najboljih psiholoških bestselera. U knjizi koja je izvršila revoluciju u našem razumevanju važnosti emocionalne inteligencije, Goleman razotkriva da je nemoguće tačno predvideti ko će uspeti u životu na osnovu relativno nepouzdanih ocena na testu inteligencije.
Danijel Goleman bio je gost Beograda, koji je posetio u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta i u kojem je održao predavanje o značaju emocionalne inteligencije, a u razgovoru za „Politiku” objašnjava zbog čega akademska inteligencija nema mnogo veze sa životnim uspehom.
Kako biste opisali emocionalno inteligentnu osobu?
To je osoba koja dobro poznaje svoja osećanja i vlada njima. Ona je samosvesna i ume da drži pod kontrolom svoje emocije, naročito one uznemiravajuće i destruktivne, koje mogu učiniti štetu ne samo njoj, već i drugim osobama. Ona ima kvalitetne odnose sa ljudima i visok stepen empatije – ume da čita tuđi izraz lica, razume govor tela i ne sluša samo reči, već čuje i „muziku” kojom nam se neko obraća. Uz to, razume kako se druge osobe osećaju, zašto se ponašaju na određeni način i šta pokreće njihovo ponašanje.
Veoma je teško reći koji pol ima bolju emocionalnu inteligenciju. Iako žene u proseku ostvaruju bolje rezultate na testovima inteligencije i imaju veću empatiju i socijalne veštine, muškarci imaju više samopouzdanja i bolje drže pod kontrolom uzburkana osećanja.
Kažete da je život u porodici naša prva škola emocionalnog obrazovanja. U vašoj knjizi „Emocionalna inteligencija” objašnjavate nam da u tom intimnom grotlu prisnosti saznajemo šta osećamo o sebi i kako drugi reaguju na naša osećanja, na koji način da se ponašamo prema drugima, kako da izrazimo nadanja i strahove… Takođe, kažete da su neki roditelji talentovani učitelji a drugi pogubno odmažu deci. Kako se odgaja emocionalno inteligentno dete?
Većina roditelja su prirodno dobri učitelji. Ipak, važno je reći da detetu od malih nogu treba objašnjavati kako se drugi ljudi osećaju kada ono uradi nešto – to je jedna od najvažnijih lekcija u emocionalnom „opismenjavanju” deteta. Dobri roditelji iskoriste svaku priliku kada je dete uznemireno da odreaguju kao dobri emocionalni učitelji. Oni osećanja svoje dece shvataju veoma ozbiljno i uvek nastoje da tačno razumeju šta je povredilo ili uznemirilo njihovo dete.
