Zapitajte se, šta dobijate od toga što radite ove stvari? Sa kojim ciljem primenjujete ove strategije? Da li su one u skladu sa vašim ciljevima kao roditelja?
Ako radite nešto od ovoga sa spiska, to ne znači da ste užasan roditelj i da je vaše dete osuđeno na život u traumi. Samo znači da treba malo više da preispitujete vaše postupke i probate da “uđete u kožu” deteta i zamislite kako oni njemu izgledaju i kako se zbog njih oseća. Zapitajte se, šta dobijate od toga što radite ove stvari? Sa kojim ciljem primenjujete ove strategije? Da li su one u skladu sa vašim ciljevima kao roditelja?
Dakle, ukoliko želite da budete roditelj koji ima dobar odnos sa svojom decom i podiže ih u zadovoljne ljude, nemojte:
Da favorizujete jedno svoje dete na uštrb drugog (ili ostalih).
Da govorite “Izgleda da sam najgora mama na svetu!” onda kada vam se dete požali da ste ga povredili.
Da odbijate da se izvinite kad pogrešite, je ste “vi roditelj” i “niste dužni to da radite”.
Da vičete na decu čim se vratite s posla.
Da ignorišete porodicu i odbijate da razgovarate sa njima kada ste ljuti.
Da svako jutro budite decu urlajući na njih.
Da očekujete da svi u kući “idu ko po jajima” kada ste loše raspoloženi.
Da ne štitite decu od lošeg postupanja drugog roditelja, ako ste tome svedok.
Da zavisite od emocionalne podrške deteta i pretvarate ga u svoj emotivnog partnera.
Da dete loše tretirate zato što “život nije fer” i “treba da bude pripremljeno na to”.
Da gledate na dete kao na produžetak svoje ličnosti i smatrate da sve što radi – govori nešto o vama.
Da očekujete od deteta zahvalnost zbog toga što mu pružate dom i hranite ga. To jeste vaš posao.
