Shvatam šta se htelo reći, ali ova reč “edukovati” mi tako škripi, jer…
…nema to veze sa edukacijom, učenjem ili lekcijom.
Upravo ti đaci, koji su tu negde na sredini, postaju vođe.
Do koske ju je zabolelo, jezik joj se zavezao, u ušima zazujalo, pred očima zamaglilo.
Ovako mora da izgleda nervni slom – seća se da je pomislila.
Moguće je da su sve greške koje činimo u vaspitanju svoje dece naslage vekova pogrešnih saveta psihologa, lekara, sveštenika i vračeva.
Ali najgore tek dolazi.
Morali smo da budemo u krevetu u devet svake večeri i ustanemo u osam sledećeg jutra.
Nismo mogli da spavamo do podneva kao druga deca.
Dok sam pred obdaništem čekala da vaspitačice izvedu moje dijete, sasvim slučajno se odvijala sa strane jedna situacija koja me je itekako potakla da napišem ovaj tekst.
– I to mi je hvala, ako! – majka je počinjala svoju tiradu, tesna kuhinja u malom stanu na 7. spratu pretvarala se u najraskošniju pozornicu, a varjača postala glavni rekvizit u drami – Sve smo vam pružili a vi nam ovako vraćate!
Neprestano me zapanjuju količine bezobrazluka koje roditelji tolerišu svojoj deci.
Donosimo deset saveta za vaspitavanje deteta neukrotivim karakterom.
Možda neće pretvoriti vaše dete u poslušno, ali to i ne želite, zar ne?
Ako dijete napravi neku spačku, nemojte mu reći da je zločesto, nego da to što je napravilo nije lijepo.
