Karl Jung, jedan od najpoznatijih psihologa i psihijatara svih vremena, posvetio je mnogo pažnje proučavanju uticaja odgoja i odrastanja na mušku decu.
Jung je zaključio da nepravilno odgajanje može dovesti do razvoja kompleksa koji je poznat kao muškarac-dete. Muškarac-dete je stanje u kojem muškarac ostaje vezan za majku i ne može se osamostaliti i postati nezavisan muškarac.
Ovaj kompleks nastaje kada majka ne pruža dovoljno pažnje i ljubavi svom mužu, odnosno detetovom ocu, što dovodi do toga da majka traži veću povezanost sa svojim sinom nego što je to potrebno. Majka tada može nametnuti preveliku brigu i pažnju prema sinu, što može dovesti do toga da se sin oseća kao da zavisi o majci i ne može se odvojiti od nje.
Takva majčina prevelika briga i pažnja mogu dovesti do toga da sin ne razvije osećaj samostalnosti i da mu nedostaje hrabrost i odlučnost da napravi bilo kakve promene u svom životu. Kada se dete oseća nesigurno i zavisno od majke, teško mu je da napravi korake prema nezavisnosti i osamostaljenju.
Ovaj stav može uticati na muškost muškarca, njegovu sposobnost da preuzme kontrolu nad svojim životom, da preuzme rizik i napravi promene. Ovakva veza majke i sina može biti štetna za oba roditelja i dete. Majka se može previše emotivno vezati za svoje dete i ne dozvoliti mu da postane nezavisan muškarac.
Uz to, dete može razviti nezdrav odnos prema ženama, gde će tražiti preveliku brigu i pažnju od partnerke, što može otežati razvijanje zdravog odnosa u budućnosti. Kako bi muškarac postao nezavisan i osamostalio se, on će morati prekinuti vezu s majkom i razviti svoju samostalnost i nezavisnost.
Ovo ne znači da majka ne treba brinuti o svom sinu, već da bi trebala prepoznati kada je vreme da mu dopusti da postane nezavisan muškarac. Otac igra ključnu ulogu u razvoju muškarčeve nezavisnosti i samostalnosti.