Smrt akademika i pisca Gorana Petrovića šokirala je kulturnu javnost u Srbiji. Najviše zbog toga što je u pitanju bio čovek u punom stvaralačkom naponu koji je prošle godine dobio neke od najvažnijih književnih nagrada.
Prošla 2023. je definitivno bila godina jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca Gorana Petrovića (Kraljevo, 1961). Nakon nagrade “Beogradski pobednik”,”Despot Stefan Lazarević”, priznanja Vukove zadužbine za umetnost, i „Beskrajni plavi krug“, Petrović je postao i laulerat “Vladan Desnica” Narodne biblioteke Srbije.
Njegova dva romana iz prošle godine koja su objavljena istog dana “Ikonostas” i “Papir”, kao deo ciklusa “romana delte” na kojem je radio već 20 godina, osvojili su književnu javnost svojim kvalitetom, i nagrade su bile samo logičan sled događaja.
Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika.
– Ja volim da se, kako se to kaže, oglašavam povodom knjige. Nije baš da me nije bilo, ali to nije bilo toliko primetno. U međuvremenu su moje knjige objavljivane na nekoliko desetina stranih jezika i ja sam po pravilu bio pozivan u te zemlje i više puta. Imao sam tamo gostovanja i književne večeri, kontakt sa publikom. Tako da nije bilo baš potpuno ćutanje, ali uglavnom ono što imam da kažem, unesem u knjigu, računajući da je tu malo veća odgovornost. Danas je izgovorena reč takva da neki put više liči na plevu, nego što ima težinu – rekao je prošle godine za naš portal nagrađivani pisac.
Bio je, između ostalog, jako popularan u Meksiku, i to već godinama unazad. Redovi na potpisivanju njegovih knjiga u septembru prošle godine u toj zemlji, govore puno o njegovoj popularnosti.
Njegova prevoditeljka na španski jezik Dubravka Sužnjević, kaže za Nova.rs da je to sa Meksikom krenulo još 2008.
– Tada je predstavljao svoj treći naslov, zbirku priča “Razlike”, i počela je da se primećuje ta njegova popularnost kod čitalaca koji su donosili na potpisivanje i njegove prethodno objavljenje knjige “Atlas” i “Sitničarnicu kod srećne ruke”, kao i to da nas čitaoci ponekad prate na promocije u različite gradove.
Svedok sam toga jer sam tokom svih ovih godina prevodila sve njegove nastupe. Ti redovi i višesatno potpisivanje knjiga su bili prisutni tokom svih njegovih gostovanja u Meksiku, samo što je tek sada neko podigao na mreže snimak sa poslednje, nedavne turneje, koja je bila prošlog septembra – konstatuje Sužnjević.
– Tu se varate, pročitajte kraj “Ikonostasa” i sve će vam biti jasno. Samo što to zahteva određeni trud – sugerisao je akademik, koji je do svoje smrti uz Mira Vuksanovića, bio jedan od samo dvojice proznih pisaca članova SANU.
