Gotovo u svakoj zajednici širom sveta praktikuje se neka vrsta meditacije. Očekivalo bi se da u modernom svetu nema mesta za ovu drevnu tradicionalnu tehniku. Međutim, više nego ikad, meditacija – u svakom obliku – relevantna je za čoveka današnjice. Može biti da razlog za to leži u činjenici da nam meditiranje pomaže da otkrijemo osećaj smirenosti i unutrašnje harmonije, a samim tim da se nosimo sa pritiscima svakodnevnog života.
Meditiranje je praksa koja se javlja u različitim kulturama i religijama. Iako može imati veze sa verom, benefiti meditacije se pre ogledaju u tome što postajemo svesniji, fokusiraniji i mirniji. Zahvaljujući svakodnevnoj meditaciji razvijamo viši stepen svesti za svoje misli, reči i dela i postaje nam jasnije kako zapravo naši izbori utiču na druge.
Užurbani rasporedi u modernom društvu izgledaju kao da su kreirani za nagomilavanje stresa. Meditacija je, s druge strane, veoma utemeljena strategija za ublažavanje efekata stresora, a istovremeno podstiče samosvest. Naravno, kao što postoji mnogo različitih razloga zašto ljudi meditiraju, postoji mnogo različitih vrsta meditacije. Ako razumemo koje su njihove karakteristike, može nam biti lakše da odaberemo pravu za sebe i tako lakše dođemo do unutrašnjeg mira i balansa.
Duhovna meditacija
Poznato je da je meditacija suštinski deo istročnjačkih duhovnih tradicija poput budizma, hinduizma i taoizma. Međutim, da li ste znali da se ona praktikuje i u mnogim judeo-hrišćanskim tradicijama? Reč je o duhovnoj meditaciji koja može uključivati elemente tihe, izgovorene ili pojane molitve. Ukoliko se praktikuje u ovom, religioznom kontekstu, meditacija podržava dublju vezu čoveka s Božanskim.
U tradicijama kao što su budizam i taoizam, meditacija je više fokusirana na samosvest i samoaktualizaciju. U tom smislu, podržava osobu koja je praktikuje da postane najbolje ljudsko biće koje može biti. No, bilo da nam donosi religiozne ili sekularne uvide, duhovna meditacija zapravo pomaže da razvijemo kvalitete kao što su dobronamernost i povezanost.
Koji je dobar kutak za duhovnu meditaciju? Ova vrsta meditacije može se praktikovati gde god želite, kod kuće ili na nekom omiljenom mestu u prirodi. Pogodna je za sve koji teže duhovnom rastu, ali i za osobe koje vole da se osame i posvete neko vreme samorefleksiji.
Meditacija pokreta
Mnogi oblici meditacije podstiču nas da ostanemo u jednom položaju. Međutim, sa meditacijom pokreta, kao što joj sam naziv kaže, to nije slučaj. Naprotiv, meditiranje se ovde oslanja i fokusira na telo u pokretu. Meditacija hodanja je jedan oblik svesnog pokreta, a ova tehnika se takođe može povezati sa jogom ili tai čijem i drugim borilačkim veštinama. Posvećenost nekom obliku fizičke discipline je veoma korisna. Jednom kada budete u mogućnosti da budete prisutni u svom telu tokom meditacije kretanja, možete proširiti svoju svest da biste uključili skoro sve što vas pokreće, bilo da je reč o šetanju psa ili baštovanstvu. U svakom slučaju, pokret tela je predmet meditacije.
Vredi napomenuti da se ova tenika meditacije hodanja može kombinovati sa meditiranjem pažljivog sedenja. Prema tome, može biti dobar izbor za vas, ako imate problema da duže vreme sedite mirno ili ak vam je prirodno lako da se koncentrišete dok se krećete.
Fokusirana meditacija
Kod fokusirane meditacije, koncentrišemo se isključivo na ono što radimo. Dakle, prevedeno na jezik modernog i užurbanog sveta, ova je tehnika sušta suprotnost multitaskingu. Skloni smo tome da se divimo vrhunskim sportistima, muzičarima i izuzetno uspešnim pojedincima u svim sferama. Međutim, često zaboravljamo da je upravo sposobnost da se fokusiramo na određeni zadatak ključ do uspeha (i da je u tome, između ostalog, tajna izvanrednih profesionalaca).
Savremeno društvo nametnulo nam je taj “teror” dugačkih lista obaveza. Naveli smo sebe da verujemo da je multitasking rešenje i put do cilja. Ipak, činjenica je – čak i kad izgleda da radimo dve stvari istovremeno, da mi zapravo radimo jednu po jednu stvar, samo u kraćim intervalima. Ovo “skakanje” s aktivnosti na aktivnost i brza promena fokusa dovodi do rasutosti uma i velikog nezadovoljstva.
Jedna tradicionalna vrsta fokusirane meditacije uključuje (jednostavno) ispijanje šolje čaja. Ovde trenirate u zaustavljanju svih drugih oblika aktivnosti – bez provere mobilnog telefona, bez ustajanja da zategnete jastuke, bez pravljenja liste za kupovinu. Cilj je fokusirati svoju pažnju isključivo na ispijanje šolje čaja. Možda ćete primetiti osećaj topline, arome, težine šolje u vašim rukama. Kad god um odluta, vratite se pijenju čaja.
Šta god da je predmet vaše meditacije, svu pažnju treba da usmerite na to. Kada jedete, budite svesni svih ukusa i senzacija povezanih sa jelom. Kada vežbate, svesni ste pokreta i osećaja koji su povezani sa konkretnom vežbom. Svaki put kad primetite da vam um luta, priznajte to sebi i vratite fokus na ono što radite. Uz posvećenost svakodnevnom vežbanju uz dobru vođenu meditaciju, na primer, vaša sposobnost da se koncentrišete će se poboljšati i možda ćete ponovo otkriti radost prisustva.
Meditacija vizuelizacije
Vizuelizacija je jedan od popularnijih pojmova danas, a kod meditacije koja se zasniva na ovom konceptu, na um se dovodi slika koja stvara određeni osećaj ili kvalitet. Na jednostavan način možemo zatvoriti oči i zamisliti prelepo planinsko jezero, otvoreno vedro nebo, poznati pejzaž ili bilo koju drugu vizualizaciju. Zamišljamo svoje misli i emocije kao da su na potoku koji struja nežno vuče nizvodno. Tako se u procesu osobi koja meditira daje osećaj mira i stvara distanca od neželjenih misaonih obrazaca.
Formalnije tumačenje i shvatanje meditacije vizuelizacije u tibetanskoj tradiciji povezano je duboko sa religioznim ritualima. Tokom ovih praksi, vizualizacija mandale ili božanstva meditacije daje praktičarima osnovu za negovanje urođenih kvaliteta kao što su saosećanje i mudrost. Zbog složenosti ove vrste duhovne prakse, neophodno je da se uputstva prethodno dobiju od veštog učitelja uz ozbiljnu posvećenost učenika da vežba.
Mindfulness meditacija
Zasnovana na učenju Bude, mindfulness meditacija ili meditacija svesnosti stekla je veliku popularnost u zapadnom svetu, i to nije nimalo slučajno. Ova tehnika može da nam pomogne da razumemo kako naši umovi rade. Samospoznaja dalje služi kao osnova za prevazilaženje nezadovoljstva, nestrpljenja, netolerancije i mnogih drugih navika koje nas sprečavaju da živimo punije, srećnije živote.
Postoji nekoliko koraka koje treba slediti ako želimo da postanemo vešti u ovoj tehnici. Pre svega važno je da postanemo svesni svog tela i svojih misli. Potom se treba usredsrediti na prepoznavanje svake misli koja se pojavi bez osuđivanja ili manipulacije njome. Onda bi trebalo da se vratimo na predmet meditacije, primera radi, na disanje. Suština je da naučimo da se odmaramo i cenimo sadašnji trenutak.
Za sve kojima deluje kompleksno, moguće je pohađati mindfulness edukaciju na kojoj će vas sertifikovani treneri podučiti osnovama i tehnikama meditacije svesnosti, kao i skeniranju tela i drugih vežbi. U idealnom slučaju, da bi meditacija bila potpuna, svesnost se kombinuje sa fokusom (uglavnom na dah i disanje). Nepristrasno posmatranje fizičkih senzacija je još jedna uobičajena tehnika. Kad god otkrijete lutanje misli, dovoljno je samo da primetite da ste odlutali (bez osuđivanja!) i jednostavno vratite pažnju na dah. Pokazalo se da praksa svesnosti smanjuje depresiju, stres i anksioznost. Pored toga, podstiče mentalnu snagu i tako pomaže da se smireno nosite sa teškim situacijama.
Savremenom čoveku se može činiti da je meditiranje “rezervisano” za “mirnije ljude”, koji neguju disciplinu uma i duha. Međutim, važno je da razumemo da se taj spokoj i mir nalaze u svakom od nas i da je upravo meditacija dobar put da ih otkrijemo i osnažimo. Da li ste vi već isprobali neku tehniku?
