U Lolin leksikon upisao se glumac Predrag Kotur, publici poznat iz serija “Urgentni centar”, “Koreni” i “Južni vetar”. Koje uspomene iz detinjstva čuva ovaj večiti zaljubljenik u pozorište i glumu? U kom filmu bi voleo da igra i šta poručuje Lolama? Pročitajte.
Napiši Lolama nešto za početak.
Pozdrav svim hrabrim Lolama gde god one bile.
Da li se još sećaš broja fiksnog telefona svog najboljeg druga iz detinjstva? Da li ti nedostaje tvoja dečja soba?
Fiksnog broja se više ne sećam ni svog, a kamoli broja fiksnog najboljeg druga iz detinjstva… prošlo je od tad bogami dosta godina. Ja sam od one dece koja nisu imala dečiju sobu, prosto stan u kojem smo živeli, ili kuća bili su kao hodnik kroz koji je strujao veliki broj ljudi. Od kako znam za sebe mi smo bili u konstantnoj selidbi.
Koje ti je najsmešnije sećanje iz školskog doba?
Ima ih baš dosta, al’ evo palo mi je baš sad na pamet.
Sećam se kad sam majci tražio, da prvog dana škole, prvi razred je bio da obučem sako i stavim kravatu.
Jedino sam dete koje se tad pojavilo, koje je izgledalo maltene kao direktor škole. Meni tad nije baš bilo smešno kad su sva deca krenula da mi se smeju, ali vrlo brzo sam shvatio, da ja u stvari volim da ljude nasmejem, čak i kada od sebe napravim budalu. To se kasnije odrazilo i na poziv kojim ću se baviti.
Da postoji vremeplov – u koju epohu bi se vratio?
O ovome sam razmišljao i kad sam bio mlađi, možda bi voleo da sam rođen kasnih četrdesetih, pa da mogu da rastem, u nekim pedesetima, šezdesetima kad je cvetao rokenrol.
Da možeš da se vratiš u jednu pozorišnu scenu ili filmski kadar u kom si igrao – šta bi to bilo?
Vratio bih se u jednu jedinu scenicu koju sam snimio sa Žarkom Lauševićem, u “Korenima”… Da se vratim u tih naših par dana snimanja, gde sam uspeo na kratko da upoznam glumačku veličinu, koja je hodala ovim prostorima. Nedostaju ti divni glumci, i Žare, i Glogi, i Madžgalj…
Koja ti je knjiga omiljena i zašto?
Omiljena knjiga mi je svaka koju trenutno čitam, jer obožavam da čitam knjige.
A trenutno čitam “Psihomagiju” Alehandra Hodorovskog.
Da li imaš omiljenu pesmu?
Imam, i trenutno je stalno vrtim, Letu Štuke – Šutiš. Oni su mi jedan od omiljenih bendova sa ex – yu prostora.
Kad bi mogao da se upišeš u spomenar bilo koje poznate ličnosti, ko bi to bio i šta bi napisao?
Voleo bih da sam se upisao u spomenar Elvisa Prislija, samo bih mu napisao: “Koji si ti nama Kralj”
Šta je to što te uvek razveseli, a šta te u svakom trenutku može iznervirati?
Uvek me razveseli dečiji osmeh, najiskreniji osmeh na svetu.
A svakom me trenutku iznervira nepravda prema ljudima. I ratovi…”jer rat nije dobar, apsolutno ni za šta.“
Da možeš da biraš – u kojoj filmskoj sceni bi voleo da si se pojavio, glumio?
“Lepa sela, lepo gore” su po meni, jedan od najboljih filmova sa kraja devedestih, antiratni film u kom bih voleo da sam imao priliku da igram.
Da imaš čarobne moći – šta bi to bilo?
Uf, pa svaka čarobna moć ima svojih prednosti, ali pošto sam ja vrlo racionalna osoba i noge su mi čvrsto na zemlji, voleo bih kada bi hipnoza zaista bila efikasna, kao što to prikazuju u filmovima, sa tom veštinom bih voleo da pomažem ljudima da se reše strahova, koji ih sputavaju kroz život.
Izaberi grad u kom bi voleo da živiš.
Bilo koji grad na moru koji ima pozorište…
Napiši Lolama nešto za kraj.
Drage naše Lole, ostanite svoje, jake, hrabre… Prkosite svojim talentom ovom brzom vremenu bez empatije. Ovo trenutno je svakako vakuum koji će u jednom trenutku da pukne… a vi ćete u sebi imati ponos da ste uprkos svemu ostale svoje. Voli vas i izuzetno poštuje, vaš Kotur.
