Deca, maloletnici, koriste fotografije svojih vršnjaka, nastavnika, obrađuju ih u različitim, lako dostupnim i besplatnim aplikacijama, izrađuju pornografske fotografije i dele ih po društvenim mrežama.
Dva su već slučaja prijavljena početkom godine u beogradskim osnovnim školama, pokazuje istraživanje BIRN-a. Razvoj veštačke inteligencije dovešće do povećanog kreiranja lažnog pornografskog sadržaja i tome se, upozoravaju stručnjaci, mora prilagoditi i zakonska regulativa.
„Postoje deca koja mogu da budu vrlo oštećena i pogođena i stigmatizovana i da krenu možda u neki destruktivni i autodestruktivni proces. Govorimo o jednom fenomenu koji je prilično opasan“, objašnjava psihološkinja Radmila Vujić Bojović.
Već sada na internetu se lako mogu naći besplatne alatke, pa neko sa vašom fotografijom može da radi šta poželi.
„U pitanju su desetine tih različitih aplikacija koje mogu da se koriste da se određene fotografije obnaže i da se pretvore u fotografije koje su nekog pornografskog sadržaja. Možemo dodatno da zaključimo da su to jednostavni programi čim i deca mogu lako da ih savladaju“, kaže Bojan Perkov iz Share fondacije.
U svetu je alarm zbog tzv. „dipfejk dečije pornografije“ odavno upaljen, a prijavljeni su prvi slučajevi i u našem regionu, uz Srbiju, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Albaniji. Kako od toga zaštititi decu?
„Da se školski programi ne opterećuju sadržajima zaista nisu životno važni. Ovo je zaista životno važna situacija, kako se ponašaš kada tebi neko radi ono što ne želiš, kako štitiš sebe, kako zastupaš sebe u toj situaciji. Treba razgovarati i sa decom koja mogu biti potencijalne žrtve i sa decom koja mogu biti počinioci, sa idejom da ne radiš drugome ono što ne bi želeo da tebi neko radi“, dodaje Vujić Bojović.
A kada se to i desi, Birnova analiza pokazuje da se mali broj žrtava odluči da prijavi slučaj. Uglavnom po privatnim tužbama počinioci se procesuiraju za krivična dela poput zloupotrebe podataka i krađe identiteta. Zakon u Srbiji posebno ne prepoznaje „deepfake pornografiju“.
„Ključno je kako da smanjimo efekte rizika koji mogu da se stave na društvo, jer ne možemo da zabranimo potpuno tehnologiju, uvek će biti nekih zloupotreba, ali, ono što možemo da uradimo je da smanjimo negativne efekte upotrebe tih tehnologija“, rekao je Perkov.
Evropska unija to pokušava da postigne novim Zakonom o veštačkoj inteligenciji, koji, kako se navodi u obrazloženju, postavlja pravila u slučaju ugrožavanja ljudskih prava i neetičke prakse.
