U poslednjih nekoliko decenija, primetan je značajan porast u broju dece sa problemima u razvoju govora. Ovaj trend izaziva zabrinutost među roditeljima, ali i stručnjacima u oblasti logopedije. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, oko 10% dece školskog uzrasta ima neki oblik govornog problema. Slična istraživanja iz sveta potvrđuju trend, ističući porodične i socioekonomske faktore, izloženost digitalnim medijima, nedostatak vremena posvećenog komunikaciji u porodici, kao moguće uzroke porasta problema u govoru kod dece.
Problemi u govoru javljaju se u različitim uzrastima, ali je važno znati da svako dete razvija svoj govor i jezik u svom tempu. Ipak, postoje određeni rani indikatori koji mogu ukazati na potrebu za logopedskom podrškom.
Kada se javljaju govorni problemi i kako ih prepoznati
Govorni problemi mogu se javiti već u ranoj fazi razvoja deteta. Uobičajeno, dete bi trebalo da počne da izgovara prve reči između 12. i 18. meseca, a prve rečenice između 18. i 24. meseca života. Ako primetite da vaše dete ne dostiže ove najvažnije govorne prekretnice ili ima teškoće u izgovaranju određenih zvukova ili reči, to bi mogao biti znak govornih problema. Različiti faktori utiču na razvoj govornih veština, ali postoji nekoliko ključnih vremenskih okvira i znakova na koje treba obratiti pažnju:
Rani uzrast (0-2 godine):
U ovom periodu, deca razvijaju osnovne sposobnosti komunikacije. Prvi znakovi govornih problema mogu se primetiti ako dete ne reaguje na zvuke okoline, ne uspostavlja kontakt očima ili ne reaguje na svoje ime. Odsustvo osnovnih vokalizacija poput “gu-gu” ili “ba-ba” nam je obično pokazatelj da dete ima poteškoće sa razvojem govora.
Predškolski uzrast (3-5 godina):
U ovom periodu, deca bi trebalo aktivno da grade svoj rečnik i počinju da formiraju proste i složene rečenice. Znakovi govornih problema u ovom uzrastu podrazumevaju nejasno izgovaranje reči, nedostatak razumevanja jednostavnih komandi ili ograničeni rečnik. Osim toga, ako primetite da vaše dete izbegava komunikaciju ili pokazuje frustraciju pri pokušaju izražavanja misli, to bi mogao biti znak da mu je potrebna dodatna podrška logopeda u razvoju govornih veština.
Školski uzrast (6+ godina):
Kod starije dece, govorni problemi mogu postati još izraženiji, posebno u kontekstu povećanih zahteva za komunikacijom u školi i socijalnom okruženju. Tada se identifikuju uzroci koji mogu ukazivati na dislaliju (poteškoće u izgovaranju određenih zvukova), poremećaji artikulacije, ili odsustvo tečnog govora. Takođe, deca koja imaju govorne poteškoće mogu imati i probleme u čitanju i pisanju. Tada je već neophodna stručna pomoć pri pripremi za školu, pa sve informacije o uslugama logopeda i korisne savete potražite na ovoj stranici https://www.logo-centar.com/.
Kako prepoznati govorne probleme:
- Uporedite razvoj govora vašeg deteta sa tipičnim razvojnim prekretnicama za navedene uzraste.
- Obratite pažnju na način na koji vaše dete komunicira i reaguje na druge ljude.
- Proverite da li vaše dete razume jednostavne komande i instrukcije.
- Osluškujte kako vaše dete izgovara reči i obratite pažnju na eventualne poteškoće u izgovoru određenih zvukova, što nazivamo artikulacijom.
Zašto dolazi do poteškoća u razvoju govora kod dece?
Govor je kompleksna veština koja zahteva preciznu koordinaciju između mišića, mozga i senzornih sistema. Kod neke dece, ta koordinacija se ne uspostavlja lako. Logopedi se sa naučnog aspekta temeljno bave oim problemima, a uzroke možemo objediniti u nekoliko grupa:
Genetski faktori
Genetske predispozicije se najčešće uzimaju kao prvi uzrok u pojavi problema kod dece. Recimo, studije kod dece blizanaca su pružile značajne uvide u genetsku komponentu govornih poteškoća. Pokazale su da postoji visok stepen nasleđivanja u slučajevima poremećaja govora, kao što su pomenuta dislalija i poremećaji artikulacije. Na primer, blizanci čiji su roditelji imali govorne poteškoće imaju veću verovatnoću da će i sami razviti slične probleme u poređenju sa decom čiji roditelji nemaju takve probleme. Zanimljivo je i to da deca blizanci često razviju svoj sopstveni jezik koji im u kasnijem uzrastu može napraviti određene smetnje, ali najčešće to nije slučaj.
Razvojna kašnjenja
Oštećenja mozga ili neurološki poremećaji utiču na razvoj govornih sposobnosti kod dece. Na primer, cerebralna paraliza ili autizam mogu rezultirati kašnjenjem u razvoju govora. Kod dece sa autizmom, razvoj govora može biti čak i značajno otežan.
Javljaju se poteškoće u razumevanju i koristi jezika u svrhu komunikacije sa drugima. Osim toga, neka deca sa autizmom mogu pokazati eholaliju (ponavljanje tuđih reči ili fraza bez razumevanja njihovog značenja), repetitivno korišćenje jezika ili ograničeni vokabular. Budući da je teško u svakom trenutku dete usmeriti na logopedske vežbe, u tim slučajevima se razmatraju i tretmani koje logoped realizuje online.
Anatomski faktori
Anatomski nedostaci u ustima, grlu ili disajnim putevima mogu otežati pravilan izgovor određenih zvukova ili reči kod dece. Pa tako anomalije u strukturi nepca ili problema sa disanjem utiču na izgovor slova R ili V. Kod dece sa problemima u nosnom disanju, izgovor zvuka N ili M može biti otežan zbog nedostatka pravilnog protoka vazduha kroz nosne šupljine.
Okolina
Okruženje u kojem dete odrasta je evidentno i značajno za razvoj govora. Dešava se da nedostatak stimulacije, siromaštvo rečnika u okolini, nedostatak pažnje ili prisustvo stresa otežavaju razvoj jezika kod mališana. Deca koja su izložena raznovrsnim rečima, pričama, pesmama i igrama imaju veću šansu da razviju bogat vokabular i razumevanje jezika.
Takođe, ne možemo a da ne pomenemo sveprisutno korišćenje digitalnih uređaja, koji zauzimaju vreme koje bi inače bilo posvećeno aktivnostima koje podstiču govor, poput čitanja i pričanja priča. Nedostatak direktnih interpersonalnih interakcija, direktno ometaju razvoj veština komunikacije, govor, slušanje i razumevanje.
Auditivni faktori
Auditivna percepcija predstavlja sposobnost deteta da čuje i razume zvukove okoline, uključujući i govor. Kada dete ima problema sa sluhom, ova sposobnost je oštećena, što dovodi do nedostatka jasne percepcije zvukova i reči.
Sa druge strane, reprodukcija zvukova i reči zavisi od auditivne povratne informacije – dete treba da čuje i razume kako izgovara, da bi pravilno formiralo reči. Važno je identifikovati auditivne probleme kod dece što je moguće ranije.
Emocionalni i socijalni faktori
Emocionalni problemi ili nedostatak samopouzdanja inhibiraju sposobnost deteta da se izrazi verbalno. Takođe, socijalna izolacija ili problemi u komunikaciji sa vršnjacima imaju negativan uticaj na razvoj govora. Rad sa logopedom, psihologom i drugim stručnjacima su od velike pomoći u otkrivanju i rešavanju ovih poteškoća.
Nemojte biti obeshrabreni ukoliko primetite da vaše dete jezički ne napreduje isto kao njegovi vršnjaci. Podaci pokazuju da se većina govornih problema može uspešno ispraviti uz stručnu podršku, sa stopom uspeha između 70% i 80%. Stoga je važno da roditelji, pedagozi i ostali koji rade sa decom budu svesni značaja rane intervencije i potraže pomoć logopeda ukoliko primete bilo kakve govorne smetnje kod dece.
