Deca su često takva da doslovno ne čuju svoje roditelje ili rečenom uopšte ne pridaju pažnju; ipak im je na umu samo da sve oko sebe što brže upoznaju i istraže.
Usled toga, u nastojanju da privuku pažnju svog deteta, mnogo roditelja pravi veliku grešku – pristupaju mališanima kao da su odrasli. A takav stav može samo da uplaši dete!
Ruski pedijatar i neonatolog Marja Sajfulina ističe da taj stav najbolje oslikava fraza koju roditelji često izgovaraju deci: “Moramo o nečemu da propričamo, hajde da sednemo i razgovaramo”.
Ovakav uvod u razgovor, ili bilo koja varijanta ove fraze, kod dece najčešće izaziva stanje povećane anksioznosti i agresivnosti.
Ovu rečenicu, koja je ipak prikladnija za odrasle, možete da zamenite nekim neutralnim pitanjem kao što je: “Šta ti misliš o ovome?” Pitajte svog malog sagovornika o čemu razmišlja ili šta misli o nekoj temi; to će na duge staze vaspitanje učiniti lakšim poslom.
“Bolje je da razgovarate sa svojim detetom bez žurbe i da pravite pauze, odnosno da sačekate dok ne bude spremno da nastavi razgovor”, savetuje Sajfulina za “Hibinu.ru”.
Još jedna važna preporuka jeste da malom detetu nikako ne saopštavate važne informacije u trenucima histerije. To je uzaludno, ono neće razumeti uputstva. Najbolje je sačekati da se dete vrati u normalu, pa mu tek onda reći ono što ste želeli.