Otišla sam na večeru kod prijateljice prošli vikend i upoznala njenu petogodišnju kćerku.
Kod psihologa idu ludi ljudi.
Ko nije „lud“, taj je „normalan“ i psiholog mu nije potreban.
Koža ju je pekla i svrbela kao da je zaspala na plaži na najjačem suncu.
Gledala je u ekran i cupkala u mestu. U ušima je zujalo: mislim da je bolje da se ne viđamo neko vreme.
Obećali ste sebi da se više nećete svađati oko istih stvari, međutim, posle nekog vremena opet je došlo do iste svađe.
To znači da je vreme da se svađate bolje.
Često nam u životu smetaju psihološke barijere, lažna ubeđenja i uska svest.
Postoji nesvjesna tendencija da isključite ljude sa kojima ste bliski jer mislite da već znate šta će reći.
Siluete su predivne. Smiješno je jer su prilično površne, pokazuju nam tako malo toga u šta zapravo gledamo.
Evo šta raditi ako se nađete u situaciji da vam neko drži monologe.
Sva djeca histerišu. Da li je moguće učiniti nešto ili samo treba da sačekamo da dijete odraste? Mama iz Brazila podijelila je svoj recept, on je jednostavan i radi.
Evo ovako. Po fazama.
