Najnovija globalna studija sugeriše da sve više ljudi prestaje da prati vesti, opisujući ih kao depresivne i dosadne. Sve veći broj čitalaca selektivno izbegava vesti kao što su pandemija koronavirusa, ruska invazija na Ukrajinu i kriza troškova života.
Prema izveštaju Rojters Instituta Univerziteta u Oksfordu, gotovo četiri od deset (39 odsto) ljudi širom sveta kaže da ponekad ili često aktivno izbegava vesti, u poređenju sa 29 odsto, koliko je bilo nezainteresovanih za najnovija dešavanja u 2017. godini.
Ratovi u Ukrajini i na Bliskom Istoku možda su doprineli težnji da se ljudi isključe iz praćenja vesti, kažu autori izveštaja. Navodi se da je izbegavanje vesti sada na rekordnom nivou, prenosi Bi-Bi-Si.
Poverenje u vesti je, međutim, poraslo tokom pandemije, sugerišu istraživanja.
„Vesti su, očigledno, bile posebno teške poslednjih godina” ističe glavni autor izveštaja Nik Njuman za Bi-Bi-Si njuz.
„Imali smo pandemiju i ratove, pa je prirodna reakcija ljudi bila da se okrenu od vesti, bilo zato što su želeli da zaštite svoje mentalno zdravlje ili jednostavno da nastave sa svojim životima”. Njuman kaže da oni koji biraju da selektivno izbegavaju vesti, često to rade zato što se osećaju „nemoćno”.
„Ljudi koji čitaju vesti počeli su da osećaju da nemaju nikakav uticaj na stvari koje se dešavaju u svetu. Sve više su preplavljeni i zbunjeni količinom vesti, dok drugi osećaju umor od politike”, rekao je.
Prema izveštaju, žene i mlađa populacija češće su se osećali iscrpljeno zbog količine vesti. U međuvremenu, poverenje u vesti ostaje stabilno na 40 odsto, ali je i dalje za 4 procenta niže u celini nego što je bilo na vrhuncu pandemije koronavirusa.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Mladi se informišu onlajn
Izveštaj je otkrio i da je publika tradicionalnih izvora vesti, poput televizije i štampe, oštro opala tokom poslednje decenije, pri čemu mlađi ljudi više vole da dobijaju vesti onlajn ili putem društvenih medija.
Mlađa publika sve više pristupa vestima putem platformi kao što je TikTok i slabije je vezana za tradicionalne vesti. Svake nedelje 78 odsto mladih od 18 do 24 godina pristupa vestima preko pretraživača i društvenih medija.
Četrdeset procenata te starosne grupe koristi TikTok svake nedelje, a 15 odsto kaže da ga koristi za pronalaženje, diskusiju ili deljenje vesti.
Povezano sa ovim promenama, video postaje sve važniji izvor onlajn vesti, posebno za mlađe grupe.
Kratki video snimci sa vestima imaju najveći privlačnost, stoji u izveštaju.
„Korisnici usvajaju video, jer je jednostavan za korišćenje i pruža širok spektar relevantnog i angažovanog sadržaja”, kaže Njuman. „Mnoge tradicionalne redakcije, međutim, i dalje su ukorenjene u kulturi zasnovanoj na tekstu i bore se da prilagode svoje priče”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dezinformacije i aplikacije
TikTok korisnici su, međutim, izloženi dezinformacijama o izborima.
Ukupno 94.943 odraslih osoba iz 47 zemalja anketirano je od strane YouGov-a u januaru i februaru za ovogodišnji Digitalni izveštaj o vestima. To se događalo u vreme kada su milijarde ljudi širom sveta izlazile na birališta na nacionalnim i regionalnim izborima.
Izveštaj je otkrio i da su izbori povećali interesovanje za vesti u nekoliko zemalja, uključujući SAD. Opšti trend, međutim, ostaje čvrsto negativan, navodi Rojters.
U Velikoj Britaniji, gotovo tri četvrtine ljudi (73 odsto) je reklo da dobijaju vesti onlajn, u poređenju sa 50 procenata koji novosti saznaju sa TV-a i samo 14 odsto iz štampanih medija. Najvažnija platforma društvenih medija za vesti i dalje je Fejsbuk, iako je u dugoročnom opadanju.
Jutjub i Votsap ostaju važni izvori vesti za mnoge, dok je TikTok u porastu i sada je prvi put pretekao Iks (ranije Tviter). Trinaest procenata ljudi koristi aplikaciju za deljenje video sadržaja za vesti, u poređenju sa 10 odsto koji koriste Iks. Taj procenat je još viši za osobe od 18-24 godine širom sveta, i iznosi 23 odsto.
Izveštaj navodi i da su podkast vesti postali svetla tačka za izdavače, mada je to „manjinska aktivnost u celini”, koja privlači prvenstveno visokoobrazovanu publiku.
U međuvremenu, dobra vest za novinare je ta da je studija otkrila široko rasprostranjenu javnu sumnju u vezi sa tim kako bi veštačka inteligencija (AI) mogla da se koristi u izveštavanju, posebno za teške vesti kao što su politika ili rat.
„Postoji veća udobnost prilikom korišćenja AI u zadacima iza scene, kao što su transkripcija i prevođenje; može da pruži podršku, ali ne može da zameni novinara”, dodaje Bi-Bi-Si.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
