Psiholozi objašnjavaju da je stres reakcija našeg tela na izazov ili zahtev. U kratkim naletima može da bude pozitivan, ali najčešće deluje kao „tihi ubica“
Stres je osećaj emocionalne ili fizičke napetosti što znači da je svako od nas doživeo ovo stanje. Može da nastane iz bilo kog događaja ili emocija zbog kojih se osećate frustrirano, ljuto ili nervozno. Psiholozi objašnjavaju da je stres reakcija našeg tela na izazov ili zahtev. U kratkim naletima, stres može da bude pozitivan, na primer kada nam pomaže da izbegnemo opasnost ili ispunimo rok. Ali, kada stres traje dugo, može da naruši naše zdravlje.
Stres ozbiljno narušava zdravlje
Možemo mi da ignorišemo primedbe ukućana ili prijatelja kako nas uopšte više ne viđaju, kako previše radimo, kako smo stalno u „frci“ a uz to i nervozni, ali, ako na svom telu primetite određene signale – njih nemojte da zanemarite jer bi u suprotnom mogli da narušite sebi zdravlje.
Dobili ste „šlauf“, iako već mesecima jedete salatu za ručak
Istraživanja su otkrila vezu između viška abdominalnih masti (čak i kod žena normalne težine) i viška kortizola, hormona koji proizvodimo kada smo pod stresom. Kortizol podstiče stvaranje novih masnih ćelija, kao i rast postojećih na i oko trbuha.
Kod nekih ljudi kortizol takođe stimuliše apetit, zbog toga bez realne potrebe stalno nešto grickaju. Višak masnoće u struku koja se obavija oko organa povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i demencije, a sve češće je dovode u vezu i sa rakom dojke.
Koža vam izgleda flekavo, zamrljano, a na licu se previše sija
Dermatolozi dugo nisu mogli da pronađu uzrok određenih promena na koži, ali, danas je jasno, kako kažu, da stres dovodi do oslobađanja neuropeptida i drugih hemikalija u kožu, koje stvaraju upale. To izaziva skupljanje krvnih sudova, nakon čega koža izgleda „napeto“. Pored pojave akni, stres čini da one postanu i veće i crvenije i osetljivije. Ovaj tip akni ne reaguje na konvencionalne preparate, pa je najbolji lek, u stvari, držati stres pod kontrolom s obzirom na to da srž problema nije u našoj koži, već „ispod nje“.
Krvare vam desni dok perete zube
Stres dovodi do povećanog nagomilavanja plaka, pokazuje švedsko istraživanje sprovedeno na ženama kojima je dijagnostikovana depresija i hronična iscrpljenost. Kao odgovor na hronični stres organizam luči kortizol, koji slabi imunološki sistem i desni čini sklonije infekcijama. Potrebno je samo 48 sati da se plak formira i izazove upalu desni, podsećaju stomatolozi.
Osećate žgaravicu posle svakog većeg obroka
Kada smo pod stresom i u stisci s vremenom, skloni smo brzom konzumiranju hrane i povećanom unosa kofeina. Obe navike okidač su loše probave i učestale pojave žgaravice. Kofein (u kombinaciji s cigaretama i alkoholom) opušta mišić koji povezuje jednjak i želudac, te omogućuje želudačnoj kiselini da lakše dođe do creva.
Prebrzo gutanje (posebno citrusa, paradajza, masne hrane i čokolade) takođe izaziva taj neugodni osećaj nagrizanja u trbuhu. Kada znate da ste pod stresom pazite šta pijete i pokušajte sporije da žvaćete. Ako znate da ćete raditi do kasno, nemojte da čekate da se vratite kući, nego pojedite nešto dok ste van kuće. Odlazak u krevet neposredno nakon obroka bitno otežava probavu.
Misteriozni bolovi ni noću ne daju mira
Bilo da očekujemo napad neke životinje ili ljutog šefa, nesvesno zatežemo mišiće na celom telu, kažu psiholozi. Često se čuju da različite tegobe i bolovi muče ljude tokom dana, i uglavnom im ni noću ne daju mira, kažu psiholozi.
Najčešća područja u kojima se nakuplja stres su glava, leđa i vrat, a često osećamo nelagodu i bolove u ramenima (od šaka pa skroz do ušiju), vilici (od stiskanja zuba), spoljnim uglovima očiju (od žmirkanja) i uglovima usana (od stiskanja). Pre terapije i pre početka bilo kakvog programa, savet je da se obavezno obratite lekaru i zatražte stručni savet.
