Još uvek ne mogu da pronađu tačan uzrok.
Težina bebe na rođenju varira i to zavisi od mnogih faktora. Nisu to neke razlike, u pitanju je nekoliko grama, a uglavnom su to težine oko tri kilograma, izuzev u nekim situacijama kada je potrebno obaviti porođaj nešto pre termina. Jedno istraživanje je pokazalo da ne treba mnogo zanemariti pomenutu težinu bebe, a tiče se majki.
Naime, istraživači sa Harvarda “T.H. Chan School of Public Health” u Bostonu otkrila je da žene čije bebe imaju manje od 2,5 kilograma po rođenju mogu imati veće šanse da imaju problema sa pamćenjem, piše “Newsweek“.
Iako studija ne sugeriše niti dokazuje da rađanje deteta sa malom porođajnom težinom uzrokuje lošu spoznaju u kasnijem životu, ona pokazuje da postoji povezanost.
– Prethodno istraživanje je pokazalo da žene koje su rađale decu sa malom težinom, imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska. Naša studija je otkrila da istorija rađanja deteta sa malom porođajnom težinom takođe može biti marker slabijeg pamćenja odnosno demencije kasnije u životu – rekla je autorka studije Diana Soria-Kontreras, postdoktorski saradnik na Harvardskoj medicinskoj školi.
Za studiju koja je objavljena u časopisu “Neurology“, 15.323 žena prosečne starosti od 62 godine zamoljene su da završe seriju testova razmišljanja i pamćenja. Sve učesnice su se barem jednom porodile. Takođe, od njih je traženo i da popune anketu o svojoj trudnoći, uključujući sve komplikacije, ishode porođaja i druge informacije.
Od grupe, 1.224 je rodilo dete sa malom porođajnom težinom, koja je definisana kao manje od 2,5 kilograma i koje su trajale više od 20 nedelja.
Kada je reč o testovima radne memorije, postojala je razlika od -0,05 u ocenama između žena koji su na porođaju rodile bebe male težine i onih koji nisu. Za testove brzine i pažnje, ova razlika je bila -0,06.
Sve u svemu, otkrili su istraživači da je uticaj na pamćenje i sposobnost razmišljanja bio ekvivalentan jednoj do dve godine starenja za žene koji su rodile bebu male telesne težine. Istraživači su uzeli u obzir faktore koji mogu uticati na težinu rođenja i kognitivne funkcije, uključujući starost učesnica, da li su pušile i da li su imale visok krvni pritisak.
Međutim, nije poznato zašto može postojati veza između kognitivne funkcije i niske porođajne težine. Prethodna istraživanja su pokazala da prenatalni faktori, kao što su stres kod majke, infekcije i ishrana, mogu uticati na razvoj mozga fetusa i potencijalno uticati na rizik od demencije kasnije u životu.
– Nema dovoljno istraživanja da bi se u potpunosti razumeli mehanizmi koji stoje iza ovih asocijacija ili utvrdili da li su genetski faktori uključeni. Jedan mogući mehanizam o kojem spekulišemo je prisustvo vaskularnih faktora kod majke.
Na primer, suboptimalna sposobnost majke da razvije nove krvne sudove može dovesti do poremećenog rasta fetusa i dugoročno imati implikacije na kognitivne funkcije. Ovo je samo jedan potencijalni mehanizam. Nastavićemo da radimo na boljem razumevanju ovih asocijacija – rekla je Dijana.
