Postoji trenutak u terapiji kada, umesto da samo površno osluškujete savete terapeuta, počnete da osećate kako one prodiru direktno u vaše biće. To je momenat kada ujedno počinjete i da verujete da terapija ima smisla, i svoju ulogu. Kao i to da terapija zapravo radi posao. Kod mene lično, taj trenutak nije došao u vidu grandiozne spoznaje, ili rešenja svih mojih problema. Došao je tiho, skriven u jednostavnom, ali razoružavajućem savetu.
I evo ga odmah u uvodu – „Prestanite da jurite perfekciju Ivana. Naučite da živite dobro i kada je život dovoljno dobar, ili samo dobar.“
Da budem iskrena, na prvi pogled mi se učinilo banalnim. Perfekcija? Ja sam možda ambiciozna, to je moje pogonsko gorivo, ali ne osećam se kao perfekcionista? Međutim, terapeut mi je objasnio – perfekcionizam nije isto što i težnja ka velikim ambicijama.
Perfekcionizam je progonitelj, neprestano nas navodi da idemo napred, ali mi zapravo nikada ne stižemo do konačne destinacije. Takođe, ne dopušta nam mir pa čak i onda kada uradimo sve ono što je u našoj moći. Moram priznati, terapeut je bio u pravu.
PRIHVATANJE DOBROG
Bombarduju porukama o savršenim karijerama, porodicama, životima, savršenim telima i savršenim partnerima, prihvatiti „dovoljno dobro“ može delovati kao kapitulacija – i jeste na neki način. Ali ujedno, to je čin hrabrosti. Terapeut mi je sugerisao da prestanem da tražim „pravi trenutak“ ili „pravu verziju sebe“. Život se, rekao je, ne događa u savršenim uslovima. Život se događa sada, u svoj svojoj nesavršenosti.
Primena ovog saveta bila je revolucionarna. Pre nego što bih poslala rizičnu poruku, umesto da je čitam po peti put, rekla bih sebi: „Dovoljno je dobra.“ Kada bih se pogledala u ogledalo, umesto da lovim savršeni ugao, pomislila bih: „Ovo sam ja. I to je dovoljno.“ Malo po malo, oslobađala sam se osećajaja da nisam dovoljno dobra.
PERFECIONIZAM
Ono što je usledilo nakon što sam primenila samo taj jedan savet primetila sam dosta promena. Počela sam da uviđam koliko prostora perfekcionizam zauzima u našim životima i koliko nas često koči, a da toga ni sami nismo svesni. Perfekcionizam nije samo težnja da budemo najbolji, već i strah od greške, od osude, od ranjivosti. A istina je, greške nas uče, osuda nije kraj sveta, i ranjivost nas povezuje s drugima.
Nakon nekoliko meseci primene ovog saveta, počela sam da osećam novu vrstu slobode. Moje vreme, energija i pažnja više nisu bili usmereni na sitne korekcije, već na stvaranje, učenje i uživanje u životu. Uvela sam i nove navike jer se više nisam plašila da li ću biti dovoljno dobra. Naučila sam kako da kažem „ne“ projektima koji su me iscrpljivali, kako da postavim granice u odnosima i, što je najvažnije, kako da budem ljubazna prema sebi.
Nije ovo čarobna formula mog terapeuta.
I dalje se povremeno uhvatim kako preispitujem odluke ili težim ka idealu, u poslu, prijateljstvima, ljubavnim odnosima. Ali sada imam alat da, udahnem i podsetim se: „Dovoljno je dobro. I ja sam dovoljno dobra.“
Ako ste ikada osetili da stalno jurite, da živite pod težinom očekivanja koja možda ni ne pripadaju vama, predlažem da probate ovaj savet koji je meni terapeut dao. Možda nije vaša svrha da budete savršeni. Možda je vaša svrha da budete dovoljno dobri – i da u tome pronađete savršenstvo.
